Ктитор Георгије, син Јанов, заједно са супругом Зором и сином Манојлом, приноси модел цркве Богородици. Након тог раног периода, у писаним изворима нема помена о манастиру све до 1761. године, када се бележи да су приложени велики дрвени крст и двери за иконостас. Записи на маргинама рукописа сведоче о присуству монаха, иако манастир последњих деценија није активан.

Црква у Крепичевцу изграђена је у облику триконхоса са западним нартексом, а покривена је полуобличастим сводом испод јединственог двоводног крова. У зидове су уграђене акустичне керамичке посуде, док се изнад лучних западних улазних врата налази велика лунета са представом Богородице са Христом. Конхе певница постављене су на неуобичајено велико растојање од олтарске апсиде, чиме је формиран простран источни травеј у којем су смештени зидана олтарска преграда са три лучна отвора и аркосолијум са гробницом старца Јосифа, једног од синајских монаха из друге половине XIV века.

Живопис је делимично сачуван: у припрати се налазе представе Христа Пантократора, Небеске литургије, ктиторски портрет и Деизис; међу осталим сценама су Рођење Богородице, композиције из Акатиста, као и прикази пустињака и монаха велике схиме. У наосу су сачувани фрагменти живописа који укључују ликове јерарха, као и сцене Преображења, Успења, Пилатовог суда и Светих Константина и Јелене. Олтарска преграда је некада садржала целовит сликарски програм, који је данас сачуван само у фрагментима. Конзерваторски радови изведени су у периоду од 1968. до 1974. године.