Црква Свете Богородице налази се у центру села Доња Каменица, удаљеног 11 километара југоисточно од Књажевца на путу за Пирот. Саградио ју је и осликао у првој четвртини XIV века непознати властелин, вероватно из бугарског видинског кнежевства. Иако портрет "деспота Михаила... сина цара Михаила" указује на датум пре 1330. године, поједини научници на основу стилских и иконографских одлика предлажу касније датовање у другу половину XIV века.

Архитектура цркве је специфична по својим малим димензијама и јединственој форми која одаје утисак монументалности. Основа храма је у облику неправилног уписаног крста, са малом куполом изнад наоса и уском спратном припратом. Њена најпрепознатљивија одлика су две куле које се уздижу изнад припрате. Археолошки налази и макета храма коју држе ктитори указују на то да је испред улаза некада постојао неуобичајен двоспратни дрвени трем.

Живопис је чувен по богатом репертоару сцена и ретким иконографским детаљима. У наосу су приказани циклуси Великих празника и Страдања Христових, а посебну занимљивост представљају "фреско-иконе" — представе Богородице Скоропослушнице и Светог Ђорђа Дијасоритиса на јужном зиду. Приземље припрате садржи сцене из живота Богородице, док су на горњем спрату приказани циклуси Светог Николе и Свете Петке. Главни мајстор је вешто спојио елегантне форме ренесансе Палеолога са драматичним експресијама XIII века, што је посебно видљиво у снажном емотивном приказу сцене Оплакивања Христа.

Са историјског аспекта, најдрагоценије су ктиторске композиције на спрату припрате и у наосу. Ове представе приказују племића оснивача са супругом, децом и братом, као и фигуре деспота Михаила и његове жене Јелене. Портрети представљају изузетан извор података о средњовековној моди, накиту и друштвеној хијерархији, нудећи прецизан увид у одећу коју је обласна властела носила током XIV века.