Наше колекције садрже хиљаде слика најдрагоценијих споменика средњовековне уметности и културе. Свака од њих је целовит њен снимак, од врха до дна, унутра и споља. Creative Commons лиценца покрива све радове, можете их користити, али морате питати за то.
Град Призрен, некадашња престоница владара династије Немањић, још чува неке од српских средњовековних цркава, попут Богородице Љевишке, цркве Светог Ђорђа, Светог Николе и Светог Спаса.
Задужбина краља Стефана Дечанског, основана 1327. године, представља једно од највиших домета српске уметности са својим католиконом који представља највећи средњовековни храм на Балкану.
Саграђена 1321 године, ова задужбина краља Милутина позната је по свом зидном сликарству које спада у најлепше примере српске средњовековне уметности.
Комплекс цркава спојених заједничком припратом, изграђених у распону од једног века, почевши од 30-их година XIII века. Седиште српских патријарха и место почивања неких од напознатијих архијереја у српској историји.
Црква Ваведења Богородице у Липљану задужбина је непознатог велможе чији је портрет сачуван међу остацима првобитног живописа из средине XIV века.
Велика Хоча једно је најстаријих српских насеобина на Метохији и једно од најзначајнијијх привредних и духовних средишта током средњег века. Из тог периода сачувано је пет цркава и осам манастира.
Црква у селу Доњи Ајновци, у близини Косовске Каменице, позната по називу Тамница, саграђена је у XIV веку на остацима раније византијске базилике. Сачувани су само фрагменти живописа.
Црква Богородичиног Успења близу Новог Брда подигнута је 1354/55, захваљујући властелину Дабиживу и члановима његове породице чија имена су сачувана на натписима унутар цркве.
Саборни храм Светог Николе у Новом брду је био седиште новобрдских митрополита и највећа православна црква просперитетног средњовековног града . Подигнут је у другој половини 14. века, највероватније за време кнеза Лазара.
Сиринићка жупа налази се у котлини реке Лепенац, на северним обронцима Шар-планине. Као једна од најстаријих средњовековних жупа, помиње се међу записима на крају рукописног јеванђеља из XIII века који се чува у Националној библиотеци Француске у Паризу (бр. 25). Такође се помиње у повељи Стефана Душана пиргу манастира Хиландара из 1331. године.
Низ планинских насеља у долини Призренске Бистрице, источно од Призрена, представља област Средачке жупе. Најстарији помен Средачке жупе налазимо у даровној повељи краља Драгутина манастиру Хиландару из 1276-1281, а касније, 1348. цар Душан поклања целу жупу са свим селима својој задужбини, манастиру Светих Арханђела.
Најстарији помен села и цркве налази се у повељи из 1400. године светогорском манастиру Светог Пантелејмона коју је издала кнегиња Милица, тада монахиња Јевгенија, са синовима кнезом Стефаном и Вуком. У повељи се потврђује да је војвода Новак са женом Видославом приложио храм у Црколезу „са међама и правима те цркве што их је држала код цара Стефана.”
Задужбина великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањић, манастир који је активан од 1196. године један је најчувенијих у Србији, познат и по светињама и драгоценостима које се у њему чувају.
Саграђена у другој половини XIII века захваљјујући свом ктитору, краљу Урошу I, црква Свете Тројице манастира Сопоћани поседује живопис који се сматра једним од ремек-дела средњовековне уметности.
Једна од задужбина великог жупана Стефана Немање, манастир је подигнут у осмој деценији XII века. Будући да је дуго био у лошем стању, манастир је обновљен почетком XXI века.
Једна од најстаријих српских цркава налази се у околини Новог Пазара, где је некада била прва престоница Србије, стари град Рас. У овој цркви је Стефан Немања крштен према православном обреду.
Саграђен крајем XIII века, манастир је задужбина Јелене Анжујске, супруге краља Уроша I. Црква посвећена Благовестима представља јединствен споменик српске средњовековне архитектуре, карактеристичан по готичким елементима попут контрафора.
У области Старе Рашке, у Ибарској клисури, на падинама Копаоник, лежи манастир Нова Павлица. Налази се у близини византијске цркве Стара Павлица из XI века и средњовековног утврђења Брвеник, подигнутог изнад истоименог града, некадашњег значајног економског центра.
Задужбина краља Владислава и црква у којој су биле похрањене мошти Светог Саве, подигнута у другој четвртини XIII века.
Задужбина Петра Брајана, властелина у служби краља Душана, подигнута и живописана 30-их година XIV века.
Црква посвећена Светом Ахилију задужбина је краља Драгутина, подигнута крајем XIII века.
Задужбина кнеза Лазара, подигнута 70-их година XIV века, сматра се најстаријим спомеником моравске архитектуре.
Задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута током првих деценија XV века, овај манастир препознатљив по одбрамбеним зидинама био је значајно културно средиште у периоду свог оснивања.
Манастир на падинама планине Космај, близу Младеновца, подигнут је на остацима римске некрополе. Ктитор и време изградње су непознати, мада се на основу архитектонских карактеристика датује у другу деценију XIV века.
На обронцима планине Рудник, 25 км од Крагујевца, налази се живописно село Рамаћа са старом црквом у народу познатом као Куманица, данас посвећеној Светим Константину и Јелени. Црква је првобитно била посвећена Светом Николи.
Манастир Јошаница налази се у подножју планине Црни Врх, на 10-ак км удаљен од Јагодине. Не зна се тачно време настанка нити првобитна посвета манастирског храма. Према народном предању, манастир се везује за кнеза Лазара и његово доба.
У историјској области Левач, на југу Шумадије, налази се манастир Каленић који представља један од најлепших споменика српске средњовековне уметности, истакнут како по својој архитектури и каменој пластици, тако и по зидном сликарству изванредног квалитета.