Свети Јован Богослов, Поганово

Свети Јован Богослов, Поганово

Манастир Светог Јована Богослова, у народу познатији као манастир Поганово, налази се у клисури реке Јерме у југоисточној Србији, на месту које је историјски повезано са предхришћанским култовима. Изградња манастирске цркве започета је крајем 14. века под покровитељством српског властелина Константина Дејановића, а завршена је пре његове смрти у мају 1395. године. Након његове смрти, његова ћерка Јелена — која је удајом за цара Манојла II Палеолога постала византијска царица — наставила је да помаже ову светињу. Ово ктиторство Константина и царице Јелене овековечено је урезаним кружним медаљонима постављеним на западну фасаду цркве.

Архитектонски, црква представља поједностављену варијанту моравске школе, обликовану као сажета триконхонална грађевина. Црква има осмострану куполу изнад централног наоса и четвртасту куполу изнад припрате, а зидана је наизменичним редовима камена и опеке, што ствара живописан, полихроман спољашњи изглед. Међу декоративним архитектонским елементима истичу се петостране апсиде, слепе аркаде од опеке, кружни медаљони, као и кровни венац изведен у виду два реда зубаца од опеке. Овај карактеристичан триконхонални план послужио је као утицајан архитектонски узор за цркве из периода након пада Византије, широм југоисточне Србије и западне Бугарске.

Унутрашњост цркве остала је неосликана више од једног века, све док тим мајстора није завршио живописање 24. октобра 1499. године. Ови сликари су дошли из Костура (и оближњег Линотопија) и, у сарадњи са локалним српским уметницима, створили су богат иконографски програм. Добро очувани фрескопис обухвата представе Христа Пантократора, Службу Божју (Литургију), Велике празнике и Страдање Христово. Посебно је значајно то што се у северној певници налазе портрети српских државних и црквених утемељивача, Светог Симеона Немање и Светог Саве, заједно са поштованим балканским пустињацима, Светим Јованом Рилским и Светим Јоакимом Сарандапорским. Поред главне цркве, комплекс у Поганову чува значајне примере историјске архитектуре, укључујући средњовековну кухињу (мутвак) са традиционалним огњиштем (оџаклијом) и трпезарију, уз које долазе и стамбени објекти из 19. века, као и чардак.

Током Првог светског рата, неке од највреднијих манастирских драгоцености – међу којима су првобитни иконостас и чувена двострана икона са представама Богородице и Светог Јована Богослова – пренете су у Софију. Свеобухватни конзерваторски радови на архитектури и фрескама, изведени у периоду од 1966. до 1974. године, успешно су сачували структуру манастира и његово уметничко наслеђе.

ИЗАБРАНЕ ФОТОГРАФИЈЕ

Збирка најбољих фотографија у кртакој презентацији.

ЗБИРКА ФОТОГРАФИЈА

Збирка фотографија фреско сликарства, орнамената и архитектуре.

ВИРТУАЛНА ШЕТЊА

Филмови виртуалне реалности.

Мапа БЛАГО колекција

Погледај мапу свих локација БЛАГО колекција.

Све Колекције