Заум, или Црква Богородице Захумске, налази се на источној обали Охридског језера, у подножју планине Галичице. Захваљујући фреско-натпису на грчком језику исписаном на западном зиду цркве сазнајемо да је цркву подигао кесар Гргур, а 1361. године осликао Григорије, епископ деволски, ”за царевања Стефана Уроша”. Питање индентитета ктитора Гргура дуго је било предмет недоумица у историографији, али је данас махом прихваћено становиште да је у питању кесар Гргур Голубић, високи великодостојник на двору цара Душана. Иако се овај великаш помиње у неколицини писаних извора тог времена (писма папе Климента VI, инвентар крипте Цркве Св. Николе у Барију где се помиње као дародавац, оснивачка повеља Манастира Светих Арханђела код Призрена…), његово порекло као и друге појединости живота и даље остају у домену спекулација, попут претпоставке да потиче из области Хума. Одатле је могао донети култ иконе Богородице Захумске којој је црква посвећена.

Црква је подигнута као развијени уписани крст са куполом. Купола је осмострана и ослања се на четири стуба. Олтарска апсида је споља тространа, са проскомидијом и ђакониконом засведеним полуобличастим сводом. Углови западног дела храма засведени су калотама, а припрата је накнадно дозидана. Читава црква је сазидана наизменичним низањем камена и опеке, са декоративно постављеним опекама око прозорских отвора.

Живопис је доста страдао. Сачували су се пророци у кубету, као и јеванђелисти у пандантифима. У олтарском простору је сачувана представа Богородице шире од небеса, фигуре светих архијереја и медаљони са ликовима светитеља. У наосу сачували су се фрагменти циклуса Великих празника и Христових страдања у сводовима и горњим површинама зидова, као и сцене из Богородичиног живота у средњем појасу. У доњем појасу фигура распознају се охридски светитељи Климент и Наум, а такође се могу видети ређе представе светитеља попут Светог Јована Претече са крилима и Свете Ане која доји малу Богородицу. У доста оштећеној припрати изнад врата наоса насликан је Деизис са Богородицом царицом.

Рад сликара заслужног за живопис цркве Богородице Захумске показује одређене стилске инвенције у обради фигура и драперија, и упућује да је образовање стекао у неком од већих визанзтијских центара, највероватније у Солуну. Уплив теолошки поткованог ктитора, какав је био епископ Григорије, може се препознати у различитим иконографским појединостима и необичним епитетима Богородице у фреско-иконама у наосу.

Заум је у окриљу Македонске православне цркве.