Манастир Крепичевац налази се у подножју Кучајских планина, северно од Јабланице, у клисури Радовањске реке. Црква, посвећена Успењу Пресвете Богородице, подигнута је крајем XV или почетком XVI века на старијем култном месту и већ 1531. године се помиње у турским пореским пописима. Ктитори су били угледна хришћанска породица којој је било дозвољено да сагради и живопише храм. На северном зиду припрате очувана је ктиторска композиција са Георгијем, сином Јана, његовом супругом Зором и сином Манојлом. Манастир се затим губи у мраку турске власти и поново се помиње тек 1761. године, када су даровани велики дрвени крст и двери за иконостас. Белешке у књигама сведоче о присуству монаха, иако манастир последњих деценија није активан.

Црква је триконхалног плана са западном припратом, покривена полуобличастим сводом под једним двоводним кровом. У зидове су уграђени акустични керамички лонци. Изнад западног улаза налази се лунета са представом Богородице са Христом. Певничке конхе су необично удаљене од апсиде, што је омогућило да источни травеј прими зидану олтарску преграду са три лучна пролаза и аркосолијум са гробом старца Јосифа, синаита из XIV века.

Овај распоред можда одражава рановизантијску традицију каква се јавља у Царичином Граду и Куршумлији. Фреске указују да је припрата имала спрат и прозоре затворене транзенама.

Фреско-декорација је делимично очувана: у припрати Христос Сведржитељ, Небеска литургија, ктиторска композиција и Деисис. Сачуване су и сцене Рођења Богородице, композиције из Богородичиног акатиста, Христове поуке и фигуре пустињожитеља. У наосу су фрагменти архијереја, Преображења, Успења, Пилатовог суда и Св. Константина и Јелене. У аркосолијуму је приказана смрт старца Јосифа. Олтарска преграда је била у потпуности живописана; данас су видљиви делови Богородице Заступнице, Христа Сведржитеља, Деисиса, епископа, Св. Данила Столпника, као и Визија Петра Александријског и декоративни мотиви.

Конзерваторски радови изведени су од 1968. до 1974. године.