Мирослављево јеванђеље Један од најстаријих и најзначајнијих старих српских рукописа, овај јеванђелистар написан је на старословенском језику српске редакције у последњим деценијама XII века. Написан је за Мирослава, хумског кнеза, брата Стефана Немање. Чува се у Народном музеју у Београду (инв. бр. 1536) ПРОЧИТАЈ
Вуканово јеванђеље Ово изборно јеванђеље исписао је монах Симеон за Вукана Немањића, сина Стефана Немање око 1200. године. Чува се у Руској националној библиотеци у Санкт Петерсбургу под сигнатуром F.п.I.82 након што га је са Свете Горе пренео Порфирије Успенски крајем XIX века. ПРОЧИТАЈ
Београдски паримејник Овај паримејник или профитологиј који садржи читања из Старог Завета за одређене дане, написан је на старословенском српске редакције са рашком ортографијом у првој четвртини XIII века. Сачувани су само одломци, будући да је нестао 1915. године при евакуацији и повлачењу српске војске у Првом светском рату, да би био пронађен и враћен у Народну библиотеку 1969. године. ПРОЧИТАЈ
Минхенски псалтир У Баварској државној библиотеци у Минхену чува се драгоцени Српски псалтир (Cod.slav.4), раскошно украшени рукопис са преко 150 минијатура настао током последње четвртине XIV века. Настао вероватно у Моравској Србији, можда по налогу кнеза Лазара или његовог сина Стефана, једно време је био и у дворској библиотеци деспота Ђурђа Бранковића у Смедереву, а потом је пренет у Срем. Боравио је у различитим српским манастирима, све док га 1688. године из манастира Прибина Глава није отео један немачки пуковник. Од тада се налазио у различитим баварским манастирима, а од 1810. у библиотеци у Минхену. ПРОЧИТАЈ
Радослављево јеванђеље Овај рукопис представља један од најзначајнијих споменика старе српске писмености. Истиче се надасве сачуваним портретима јеванђелиста насликаним преко целих страница листова који се сврставају у највише домете српског минијатурног сликарства средњег века. Дело су Радослава, док је писар четворојеванђеља био инок из Далше. Рукопис је настао 1428/9, крајем XIX века Порфирије Успенски га је пренео са Свете Горе у Русију, где се и данас чува дванаест сачуваних листова, у Руској националној библиотеци под сигнатуром F.I.591. ПРОЧИТАЈ