Живопис је чувен по богатом репертоару сцена и ретким иконографским детаљима. У наосу су приказани циклуси Великих празника и Страдања Христових, а посебну занимљивост представљају "фреско-иконе" — представе Богородице Скоропослушнице и Светог Ђорђа Дијасоритиса на јужном зиду. Приземље припрате садржи сцене из живота Богородице, док су на горњем спрату приказани циклуси Светог Николе и Свете Петке. Главни мајстор је вешто спојио елегантне форме ренесансе Палеолога са драматичним експресијама XIII века, што је посебно видљиво у снажном емотивном приказу сцене Оплакивања Христа.

Са историјског аспекта, најдрагоценије су ктиторске композиције на спрату припрате и у наосу. Ове представе приказују племића оснивача са супругом, децом и братом, као и фигуре деспота Михаила и његове жене Јелене. Портрети представљају изузетан извор података о средњовековној моди, накиту и друштвеној хијерархији, нудећи прецизан увид у одећу коју је обласна властела носила током XIV века.