Манастир Сопоћани, посвећен Светој Тројици, основао је краљ Урош I.

Црква и нартекс изграђени су 1260-их. Егзонартекс са звоником је додат у првој половини XIV века. У манастиру је сахрањено неколико чланова краљевске породице, укључујући краљеву мајку Ану Дандоло, Стефана Првовенчаног, великог војводу Ђорђа и самог Уроша I. Фрескo сликарство цркве завршено је 1270. године. Спољашњи део нартекса изведен је после две реконструкције звоника, у време Душана. Убрзо након Косовске битке, манастир је претрпео озбиљну штету и обновљен је за време владавине деспота Стефана, када су извршене одређене измене, нарочито у утврђењу. Такође су изведени додатни грађевински радови на централној капији, а кула је подигнута. У каснијој историји, манастир су Турци неколико пута озбиљно оштетили.

Црква је једнобродна грађевина с полукружном апсидом и нартексом на западу. Брод се састоји од три травеја, од којих је средишњи наткриљен куполом. Поред нартекса, постоје две суседне капеле које су потпуно одвојене одаје. Спољашњи изглед цркве поседује романичке елементе. Портал и прозори су направљени од камена. Главни градитељи су можда дошли из јадранске регије.

Најстарије фреске, оне у наосу, настале су 1273-4. Због велике величине фигура светаца на зидовима је релативно мало наративних композиција. Издвајају се композиције Успења Пресвете Богородице и циклус Великих празника. Ктиторска композиција налази се на јужној страни наоса, представљајући Уроша I на престолу који чека Богородицу која води Стефана Немању, Стефана Првовенчаног и Уроша I са моделом цркве.

Фреске у нартексу су осликане касније. По први пут у српском сликарству су Васељенски сабори, прича о Јосифу, Страшни суд и Јесејева лоза стављени у тај део цркве. Композиција смрти краљице Ане Дандоло на северном зиду има посебан значај: над одром стоји њен син Урош I са синовима Драгутином и Милутином, као и остали чланови краљевске породице. Клечећи испред одра налази се краљева супруга краљица Јелена Анжујска. Слика је упадљиво слична композицији Успења Пресвете Богородице. Поред оних на јужном зиду, још једном су осликани чланови краљевске породице, краљ са краљицом и њихови синови.

Касније су осликане фреске у две капеле. Значајни су прикази смрти Стефана Немање у јужној капели и преношење његових моштију у Студеницу. Фрагменти фреске из XIV века сачувани су у оштећеном додатном спољном нартексу, на којем су приказани портрети цара Душана и његове жене Јелене. Сопоћанске фреске најеминентнији су примери европског сликарства у то време. Оно што су сликари Сопоћана постигли у линеарности и колориту надмашено је само у италијанској ренесанси.