Изаберите ваш језик

Црква Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричино, десет километара источно од Куманова, Северна Македонија, место је богате историје и уметности. Њено порекло везује се за фасцинантну легенду из 11. века, која изградњу прве цркве приписује византијском цару Роману IV Диогену (1068-1071). Легенда каже да је Диоген, након ловачког инцидента са рањеним јеленом, срео пустињака Светог Прохора Пчињског, који му је прорекао успон на царски престо. У знак захвалности за испуњено пророчанство, Диоген је наводно подигао првобитну цркву Светог Ђорђа. Иако пун изглед ове ране грађевине остаје нејасан, остаци зидања сугеришу правоугаону зграду са полукружном апсидом, изграђену од пажљиво тесаног камена. Међутим, садашња монументална црква је углавном резултат значајне реконструкције између 1312. и 1318. године коју је извршио краљ Милутин (1282-1321).
Архитекта краља Милутина саградио је нову цркву на добро очуваним зидовима старије грађевине из 11. века, који су стајали до висине од шест метара. Док је првобитна зграда користила пажљиво тесан камен, доградње из 14. века укључивале су комбинацију камена и опеке, заједно са дебелим спојницама малтера. Архитекта је тежио решењу са пет купола, црпећи инспирацију из тадашње византијске архитектуре, посебно успешних примера у Солуну попут Свете Катарине и Светих Апостола. Дизајн такође показује значајан утицај Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Значајне архитектонске карактеристике укључују издужене краке крста који се протежу до фасада, дајући спољашности изглед уписаног крста, и мале угаоне куполе интегрисане са подужним сводовима. Архитекта је вешто избегао једноставне фасаде, уместо тога се определивши за разноврсне елементе попут пиластера, архиволти и декоративне опеке, укључујући шаре попут ластиног репа, рибље кости и меандра.
Велелепне фреске у цркви датирају из 1317/1318. године. Ова ремек-дела са сигурношћу се приписују чувеној радионици уметника Михаила Астрапe, који се сматра једним од најугледнијих сликара 14. века. Његов потпис је пронађен на неколико места у цркви, укључујући Михаилово име на штиту светитеља ратника, и потпис Михаила, заједно са годином 1316/17, на одежди другог свеца. Натпис на западном зиду припрате потврђује крај осликавања 1317/18. године. Његов уметнички израз оличава нови класицизам стил Палеолога, карактерисан глатким формама, богатим колористичким односима, разноврсним моделовањем и сигурним цртежом. Његов рад укључује и друге значајне поруџбине попут Цркве Богородице Перивлепте у Охриду (1294/5), Богородице Љевишке у Призрену (1306/7) и Краљеве цркве у Студеници (1313/14).
Иконографски програм је обиман, са циклусима Житија Христовог и Светог Ђорђа у наосу, Богородичиног живота у проскомидији и Светог Николе у ђаконикону, док Менолог краси припрату. Посебно занимљива карактеристика је ,,ктиторски портрет" на северном зиду припрате, који приказује краља Милутина како држи модел цркве, заједно са својом женом краљицом Симонидом. Прате их Свети Константин и Јелена, и Свети Ђорђе, који краљу Милутину пружа мач. Овај специфични гест се сматра успоменом на Милутинову војну победу над Турцима у Малој Азији 1313. године.
Црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричину је под управом Македонске православне цркве- Охридске архиепископије.
Тим БЛАГО је посетио Старо Нагоричане у јуну 2025. године. Због рестаураторских радова који се одвијају у припрати, у архиви манастира су тренутно доступне само збирке наоса и олтарског простора.
Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.
> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије
Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.
BLAGO Fund, Inc.
PO Box 60524
Palo Alto, CA 94306
USA
info@blagofund.org