Изаберите ваш језик

БЛАГО ДНЕВНИК

ДНЕВНИК

Image
ПОГАНОВО
КОЛЕКЦИЈА:

Манастир Поганово

Манастир Светог Јована Богослова код села Поганова, скривен у клисури реке Јерме, један је од најдрагоценијих споменика југоисточне Србије. Црква је подигнута пре 1395. године, а осликана тек 1499. године, и до данас чува изузетно добро очуван живопис и аутентичну атмосферу српског средњовековног манастира.

Положај

Манастир лежи на крајњем северу некадашње области Дејановића, у клисури Јерме, далеко од великог пута између Ниша и Софије. Скровито место изабрано је у последњим деценијама XIV века, када су пред турским надирањем једна за другом нестајале земље обласних господара. Име села Поганова говори да је овде још у претхришћанско доба постојало неко култно место.

Заклоњен врлетима клисуре, далеко од прометних путева, манастир је сачувао мир у коме се и данас осећа дух времена у коме је настао.

Image

Историја

Манастир је довршио господин Константин Дејановић пре маја 1395. године, када је погинуо у бици на Ровинама. О његовом ктиторству сведочи кружни медаљон на западној фасади цркве.

После његове смрти о манастиру се старала његова ћерка Јелена, супруга цара Манојла II Палеолога и једина Српкиња на византијском царском престолу. Њено име забележено је у другом медаљону, а трећи открива коме је храм посвећен. Каснија повест манастира остала је углавном непозната, а понешто о њој откривају тек турски порески документи.

Архитектура

Црква је триконхална грађевина, саграђена по угледу на споменике моравске школе, али једноставнија од њих. Над наосом се уздиже осмострано, а над припратом четворострано кубе. Триконхална основа стигла је са Свете Горе, са којом су ктитори били тесно повезани, а погановска црква постала је узор по коме су се вековима градиле цркве југоисточне Србије и западне Бугарске.

Зидови су грађени наизменичним редовима камена и опеке, што фасадама даје топао, полихромни изглед. Красе их петостране апсиде, рељефни лукови од опеке, медаљони, кубе са нишама и полустубићима и дворедни зупчасти венац испод крова. Од спољне припрате остали су само темељи, а данашњи дрвени трем дограђен је крајем XIX века.

Image

Фреске

Црква је више од једног века чекала на живопис, вероватно због наглих политичких промена. Натпис над улазом у наос бележи само да су радови завршени 24. октобра 1499. године. Сликари су радили током једне, и то непуне сезоне, па припрата никада није осликана.

У кубету су Христос Пантократор и Божанска литургија, у тамбуру пророци, а у пандантифима јеванђелисти. Највише површине припале су Великим празницима, а у бочним конхама су Рођење и Ваведење Богородице и ретко сликани Извори премудрости. Испод њих тече непрекинут низ Страдања Христовог, који су верници некада могли да прате од јужног до северног зида.

Image

На западном зиду су цар Константин и царица Јелена са крстом, а на северном балкански пустињаци Јован Рилски и Јоаким Сарандапорски. Почасно место, у северној певници одмах иза патрона храма, добили су Свети Симеон Немања и Свети Сава.

Image

Сликари су потекли из Костура или из оближњег села Линотопа, а са њима су радили и Срби, што откривају натписи српске редакције. Њихове фигуре имају особене, широке црте и необичне погледе, а колорит је топао и пригушен, у тоновима окера, сијене и умбре. Иста радионица је неколико година раније, 1492/93, осликала цркву Светог Ђорђа у Кремиковцима код Софије. Дуго се у овом сликарству тражио утицај Запада, али Бранислав Живковић његове корене види у богатом сликарском наслеђу Костура.

Манастир данас

Иза манастирских зидова чувају се средњовековни мутвак са оџаклијом и трпезарија, као и остаци монашких ћелија. Комплекс је обновљен 1876. године: над трпезаријом је подигнут конак, а над некадашњим амбаром складни чардак, епископски стан. Оградни зид са капијама и економске зграде заокружују целину.

За време Првог светског рата стари иконостас и многе драгоцености однети су у Софију. Међу њима је и обострано осликана икона, једна од најлепших у византијском свету: са једне стране су Богородица и Јован Богослов, а са друге чудо у Латомском манастиру. Данашњи иконостас потиче из друге половине XIX и почетка XX века.

Истраживачки и конзерваторски радови трајали су од 1966. до 1974. године. Чишћење фресака, под руководством Бранислава Живковића, вратило је почађавелим зидовима некадашњи сјај. Поганово је данас место где се сусрећу природа, историја и једно од најособенијих сликарстава свог доба на Балкану.

БЛАГО Садржај

Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.

> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије

Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.

Contact

BLAGO Fund, Inc.
PO Box 60524
Palo Alto, CA 94306
USA
info@blagofund.org

Stay in contact, subscribe to our newsletter