Српска Средњoвековна Историја

Манастири

studenica_church_small.jpgМанастир Студеница једно је од најзначајнијих српских светилишта.

Грађен је током више етапа. Први део радова завршен је у пролеће 1196. године, када је Стефан Немања напустио престо и настанио се у манастиру. Када је касније отишао за Хиландар, његов син и наследник Стефан преузео је бригу о Студеници. Немања је умро у Хиландару 1299. године. Немањин трећи син Сава, након помирења своје браће Стефана и Вукана, преселио је Немањине мошти у Студеницу. Под старатељством Саве, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Између осталих својих дела, Сава је сачинио Типик, правилник којим се уређује живот у манастиру, као и житије Светог Симеона, остављајући доказе о духовном и монашком животу свог времена.

Студеница је уживала у сталној бризи чланова династије Немањић. Краљ Радослав је цркви додао велику припрату 1235. године. Краљ Милутин саградио је малу, али љупку цркву посвећену светима Јоакиму и Ани.

Од пада последње средњовековне српске државе 1459. године, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација оштећења догодила се 1569. године када су фреске у Богородичиној цркви обновљене. Почетком XVII века манастир је погодио земљотрес и пожар, а историјски документи и значајан део уметничке баштине уништени су и заувек изгубљени.

Црква Богородице је једнобродна грађевина са куполом. На њеном источном крају налази се тространа апсида, док је продужени нартекс окренут западу; уз наос су постављени бочни вестибили. У 1230-им изграђен је и велики егзонартекс. Фасаде су грађене од плоча од белог мермера; изнутра је црква обложена блоковима бигра. Споља црква складно усклађује два архитектонска стила, романички и византијски. Спајањем ова два стила на крају је створен специфични стил архитектуре познат као Рашка школа.

Уметничка достигнућа Студенице кулминирају на скулптуралној декорацији портала и прозора, међу којима се истиче западни, унутар нартекса и егзонартекса, са представом Богородице са Христом на престолу и два арханђела у дубоком рељефу. На северном зиду испод куполе налази се прозор од више квадратних плоча са медаљонима искуцаним на оловној плочи који представљају осам фантастичних животиња - симбола Богородичких врлина. Постоје и две розете које означавају Божанско око. Зидари су дошли у Студеницу највероватније из јадранског поднебља, можда из Котора, где је Немања имао палату. 

Црква је осликана у првој деценији XIII века. Оригиналне фреске делимично су сачуване у олтарском делу, испод куполе, на западном зиду и у доњим регистрима наоса. Међу најлепшим композицијама је Распеће, осликано на плавој позадини 1209. године, свакако једно од највећих достигнућа у српској ликовној уметности. На јужном зиду налази се ктиторска композиција која приказује Богородицу како води Немању-Симеона са моделом цркве ка Исусу Христу.

Најстарији слој живописа у Студеници представља врхунско достигнуће византијске уметности у региону. Фреске у Радославовом нартексу потичу из 1230-их и показују блиски однос према сликарском стилу главне цркве. Северна капела посвећена Светом Николи садржи композицију Страшног суда и циклус посвећен Светом Николи. У јужној капели налазе се портрети Немање, Стефана Првовенчаног и краља Радослава са његовом супругом Аном. На северном зиду нартекса приказана су три великодостојника српске цркве - архиепископи Сава, Арсеније и Сава II (Радославов брат).

Северно од студеничке благоваонице налази се монашка резиденција из XVIII века, која је сада музеј и приказује низ драгоцених експоната из ризнице Студенице. Међутим, чести ратови и пљачке знатно су осиромашили најбогатије средиште српског духовног живота и културе.

Северозападно од цркве Богородице налази се црква Светих Јоакима и Ане, позната по оснивачу краљу Милутину као Краљева црква. Црква је саграђена 1314. године у облику сажетог уписаног крста са осмостраном куполом. Грађена је од камена и бигра, са малтерисаним фасадама. Унутар ове мале цркве налазе се фреске велике вредности које датирају из друге деценије XIV века, а сликали су их омиљени уметници краља Милутина- Михаило и Евтихије, врхунски сликари из Солуна.

Комплекс манастира Студеница обухвата цркву Светог Николе, малу једнобродну цркву осликану фрескама из раног тринаестог века. Између цркве Светог Николе и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Западно од Богородичине цркве, налази се стара благоваоница, саграђена у време архиепископа Саве. На западној страни манастирског комплекса, налази се звоник подигнут у XIII веку. Унутра је била капела, а од живописа су се очували само фрагменти. 

[BLAGO Studenica archive]

Манастир Студеница Изградио ју је 1196. године Стефан Немања. Црква Пресвете Богородице лепо усклађује два архитектонска стила, романски и византијски.

Манастир Жича Саградио га је српски краљ Стефан Немањић (Првовенчани) 1208. То је било прво седиште Српске архиепископије.

Пећка Патријаршија Пећку патријаршију и Цркву Светих апостола подигао је архиепископ Арсеније 1250. Цркву Светог Димитрија саградио је архиепископ Никодим 1320. године.

Манастир Милешева Основао га је краљ Владислав 1234. Једно од најважнијих српских светилишта и духовних средишта у XIII веку.

Манастир Сопоћани Саградио га је краљ Урош I. У манастиру је сахрањено неколико чланова породице Немањић, укључујући краљеву мајку Ану Дандоло, Стефана Првовенчаног, кнеза Ђорђа и самог Уроша I.

Манастир Грачаница Монументална задужбина краља Милутина Немањића. Његова повеља укључује следеће: „Видео сам рушевине и пропадање Храма Пресвете Богородице од Грачанице, Липљанске бискупије, тако да сам је изградио целу и сликао и украсио и унутар и споља“.

Манастир Дечани Драгуљ српске средњовековне цивилизације. Основао га је краљ Стефан Урош 1327. године. Изградњу цркве надгледао је архиепископ Данило.

Манастир Раваница Саградио га је кнез Лазар 1370. Убрзо након Лазарове смрти у битци на Косову, сахрањен је у манастиру. Први споменик моравске школе српске средњовековне уметности.

Манастир Љубостиња Основали су га принцеза Милица и принц Лазар 1388. После битке на Косову, принцеза Милица постала је монахиња и остатак свог живота провела у манастиру.

Манастир Каленић Задужбина протовестијара (висока византијска титула) Богдана, његове супруге Милице и његовог брата Петра. Црква је грађена и осликана од 1407 до 1413.

Манастир Манасија Основао га је Деспот Стефан Лазаревић. Грађен и осликан од 1407. до 1418. године, окружен масивним зидовима и кулама.

БЛАГО Садржај

Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.

> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије

Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.

Contact

BLAGO Fund, Inc.
PO Box 60524
Palo Alto, CA 94306
USA
info@blagofund.org

Stay in contact, subscribe to our newsletter