Манастир Студеница једно је од најзначајнијих српских светилишта.

Грађен је током више етапа. Први део радова завршен је у пролеће 1196. године, када је Стефан Немања напустио престо и настанио се у манастиру. Када је касније отишао за Хиландар, његов син и наследник Стефан преузео је бригу о Студеници. Немања је умро у Хиландару 1299. године. Немањин трећи син Сава, након помирења своје браће Стефана и Вукана, преселио је Немањине мошти у Студеницу. Под старатељством Саве, Студеница је постала политички, културни и духовни центар средњовековне Србије. Између осталих својих дела, Сава је сачинио Типик, правилник којим се уређује живот у манастиру, као и житије Светог Симеона, остављајући доказе о духовном и монашком животу свог времена.

Студеница је уживала у сталној бризи чланова династије Немањић. Краљ Радослав је цркви додао велику припрату 1235. године. Краљ Милутин саградио је малу, али љупку цркву посвећену светима Јоакиму и Ани.

Од пада последње средњовековне српске државе 1459. године, Турци су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација оштећења догодила се 1569. године када су фреске у Богородичиној цркви обновљене. Почетком XVII века манастир је погодио земљотрес и пожар, а историјски документи и значајан део уметничке баштине уништени су и заувек изгубљени.

Црква Богородице је једнобродна грађевина са куполом. На њеном источном крају налази се тространа апсида, док је продужени нартекс окренут западу; уз наос су постављени бочни вестибили. У 1230-им изграђен је и велики егзонартекс. Фасаде су грађене од плоча од белог мермера; изнутра је црква обложена блоковима бигра. Споља црква складно усклађује два архитектонска стила, романички и византијски. Спајањем ова два стила на крају је створен специфични стил архитектуре познат као Рашка школа.

Уметничка достигнућа Студенице кулминирају на скулптуралној декорацији портала и прозора, међу којима се истиче западни, унутар нартекса и егзонартекса, са представом Богородице са Христом на престолу и два арханђела у дубоком рељефу. На северном зиду испод куполе налази се прозор од више квадратних плоча са медаљонима искуцаним на оловној плочи који представљају осам фантастичних животиња - симбола Богородичких врлина. Постоје и две розете које означавају Божанско око. Зидари су дошли у Студеницу највероватније из јадранског поднебља, можда из Котора, где је Немања имао палату. 

Црква је осликана у првој деценији XIII века. Оригиналне фреске делимично су сачуване у олтарском делу, испод куполе, на западном зиду и у доњим регистрима наоса. Међу најлепшим композицијама је Распеће, осликано на плавој позадини 1209. године, свакако једно од највећих достигнућа у српској ликовној уметности. На јужном зиду налази се ктиторска композиција која приказује Богородицу како води Немању-Симеона са моделом цркве ка Исусу Христу.

Најстарији слој живописа у Студеници представља врхунско достигнуће византијске уметности у региону. Фреске у Радославовом нартексу потичу из 1230-их и показују блиски однос према сликарском стилу главне цркве. Северна капела посвећена Светом Николи садржи композицију Страшног суда и циклус посвећен Светом Николи. У јужној капели налазе се портрети Немање, Стефана Првовенчаног и краља Радослава са његовом супругом Аном. На северном зиду нартекса приказана су три великодостојника српске цркве - архиепископи Сава, Арсеније и Сава II (Радославов брат).

Северно од студеничке благоваонице налази се монашка резиденција из XVIII века, која је сада музеј и приказује низ драгоцених експоната из ризнице Студенице. Међутим, чести ратови и пљачке знатно су осиромашили најбогатије средиште српског духовног живота и културе.

Северозападно од цркве Богородице налази се црква Светих Јоакима и Ане, позната по оснивачу краљу Милутину као Краљева црква. Црква је саграђена 1314. године у облику сажетог уписаног крста са осмостраном куполом. Грађена је од камена и бигра, са малтерисаним фасадама. Унутар ове мале цркве налазе се фреске велике вредности које датирају из друге деценије XIV века, а сликали су их омиљени уметници краља Милутина- Михаило и Евтихије, врхунски сликари из Солуна.

Комплекс манастира Студеница обухвата цркву Светог Николе, малу једнобродну цркву осликану фрескама из раног тринаестог века. Између цркве Светог Николе и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу. Западно од Богородичине цркве, налази се стара благоваоница, саграђена у време архиепископа Саве. На западној страни манастирског комплекса, налази се звоник подигнут у XIII веку. Унутра је била капела, а од живописа су се очували само фрагменти. 

[BLAGO Studenica archive]