Фонд БЛАГО наставља мисију очувања и дигитализације баштине православних народа. Овог лета, уз благослов хијерарха Македонске православне цркве, архиепископа Стефана и митрополита Григорија, наш тим се упутио у срце Македоније, у регион где се спајају историје многих народа и царства. Ове године је организација радова била већи изазов јер смо морали радити без стандардних скела које обично носимо на терен. Успеху путовања је допринела технологија дронова, високе лествице и наш увек при руци фотографски штап дужине 6 метара. Великодушност домаћина, безвременска лепота предела и споменика.
Наше путовање је почело у цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричану у близини Куманова. Првобитно подигнуту у 11. веку, вероватно од стране византијског цара Романа IV Диогена, цркву је касније реконструисао српски краљ Стефан Урош II Милутин између 1312. и 1318. године. Милутинову владавину обележили су окренутост ка Византији, војни успеси и изузетна ктиторска делатност, остваривши преко четрдесет задужбина широм Балкана и Свете земље.
Архитекта је тежио решењу са пет купола, црпећи инспирацију из тадашње византијске архитектуре, посебно успешних примера у Солуну попут Свете Катарине и Светих Апостола. Дизајн такође показује значајан утицај Цркве Богородице Љевишке у Призрену.
Основа црква је форме уписаног крста, крунисана са пет купола. Доња структура задржава масивне блокове пешчара из раније базилике, док се у горњим зонама налазе наизменични редови опеке и тесаног камена - обележје српско-византијског стила из 14. века.
Живопис који је осликао познати солунски сликар Михаило Астрапа, представља ремек-дело ренесансе Палеолога. У богатом програму приказани су између осталих, Велики празници, циклус Христовог живота, циклус Св. Ђорђа, Богородице и Календар. На ктиторској композицији приказан је краљ Милутин са супругом краљицом Симонидом како приносе представу храма Св. Ђорђу. Упркос рестаураторским радовима у припрати, успешно смо снимили већину фресака цркве, укључујући и горње зоне, помоћу дронова. Тихо окружење и отворен приступ цркви допринели су да наш рад буде духовно испуњавајући и технички награђујући.
Захваљујемо се митрополиту Григорију чија је подршка омогућила ово путовање и рад, и господину Адолфу чувару цркве на предусретљивости и гостопримству.
Наша прва станица била је Црква Светог Никите у Бањанама, коју је око 1300. године подигао краљ Милутин. Плана је уписаног крста у готово квадратну основу са једном куполом коју подржавају четири стубца. Екстеријер карактерише елегантна византијска декорација са сплетом слепих лукова и лезена од тесаника и опека.
Сликар Михајло Астрапа је урадио живопис 1324. године, који је до данас добро очуван и приказује Велике празнике, Христова Страдања и Чуда, литургијске теме и појединачне светитеље. При обнови 1484. године, иконописци из Касторије пажљиво су следили првобитни програм, док је куполу осликао у XIX веку познати дебарски сликар Дичо Зограф познат по свом изражајном стилу.
Пут нас је даље одвео до цркву Светог Спаса у Кучевишту. Саграђена је и осликана током треће деценије XIV века. Убрзо потом била је дограђена и припрата у којој су очувани властеоски портрети ктитора заједно са портретима краља Душана и краљице Јелене. Грађевина је уписаног крста са једном куполом на слободним стубовима, а живопис наоса и олтара је добро очуван готово у потпуности и илуструје Велике празнике и Христова Страдања, као и Рођење и Ваведење Богородице.
Гостопримство у Кучевишту је било огромно. Клисар Раде и мештани су нас срдачно дочекали, претворивши наш рад у заједнички догађај. Био је то подсетник да наша мисија није само архивска - она повезује прошлост и садашњост на нивоу стваралаштва и пријатељства.
Наша последња станица била је кратка истраживачка посета цркви Богородице Захумске у Зауму, до које се може доћи само чамцем преко мирних вода Охридског језера. Саграђену 1299.(?) године и осликану 1361. године, цркву је основао ћесар Гргур, а осликана је под покровитељством епископа Григорија Деволског.
Црква је са једном куполом која почива на четири стуба, са израженом вертикалношћу и богатом керамопластичном декорацијом од опека. Фреске, иако оштећене, одражавају префињен наративни стил позновизантијске уметности, коју карактерише интензивнији колорит и експресивне фигуре. Посебно се издваја представа Свете Ане како доји дете Дјевицу Марију као нежан и интиман приказ божанског мајчинства.
Oвогодишња експедиција је била више од техничког подухвата - било је ходочашће. Свака црква, свака фреска, сваки разговор додали су нит таписерији православне баштине коју настојимо да сачувамо. Док почињемо процес каталогизације и објављивања снимљеног материјала, са собом носимо не само слике и податке, већ сећања на тиха јутра, топлу добродошлицу, указано поверење и љубав која не познаје границе.
Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.
> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије
Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.
BLAGO Fund, Inc.
PO Box 60524
Palo Alto, CA 94306
USA
info@blagofund.org