Српска средњовековна историја

Михаило (1051 - 1081)

у почетку са четворо браће; преузима титулу краља

Први српски краљ, под којим је Дукља била прва српска држава која је стекла шире међународно признање. Првобитно се чинило да је Михаило делио власт (или је можда био "први међу једнакима") са четворо браће. Рана претња одбојном побуном у Требињу суочена је са координираном акцијом браће, а споразум који их је везао за то, што их је посредовала њихова мајка, то је можда најстарији познати уговор у историји Србије.

Иако није био непосредна опасност са те стране, Михаило је сматрао повољним да још више ојача везе са Византијом око 1052. године, стекавши патрицијску титулу и у браку са грчком принцезом. То би могло подразумевати титуларно признавање власти Цариграда, али са његове стране није било стварних уступака. То је одговарало тренутној равнотежи снага и купило је око 20 година мира и благостања својој земљи.

Ствари су се почеле мењати после 1071. године, године кључне азијске пропасти Византије на Манзикерту, као и губитка Јужне Италије од Нормана. Након словенског устанка у Македонији, Михаило је сломио своју неутралност и послао трупе под својим сином Бодином да помогну побуњеницима, на њихов захтев. Упркос почетним успесима, побуна није успела крајем 1072., а Бодин је заробљен и тек много касније спашен. Након тога, Михаило почиње тражити подршку ка западу - папи. То је настало као резултат његовог отуђења од Византијаца, али и из жеље да у свом царству постави независну надбискупију и коначно стекне краљевски наслов. Након црквеног раскола 1054. године, папа Гргорије VII имао је интерес да их дарује владарима у околини, а Михаило је одобрен, негде пре 1077. године. Након тога, Дукља (Зета) се назива краљевством, па све до њеног смањења у наредном веку.

Након што је склопио везе са Норманима, женидбом наследника Бодина, Михаило је умро 1081. године, после владавине од 30 или више година. Оставио нам је цркву Светог Михајла у Стону, северно од Дубровника, малу цркву која следи углавном рано византијски стил, а која садржи најстарији познати фреско-портрет балканског словенског владара.

 

 

 

 

Остало

БЛАГО Садржај

Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.

> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије

Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.

Contact

BLAGO Fund, Inc.
PO Box 60524
Palo Alto, CA 94306
USA
info@blagofund.org

Stay in contact, subscribe to our newsletter