Црква је једнобродна грађевина, коју чине олтарски простор, наос и припрата. Те три целине споља су артикулисане аркадама ослоњеним на плитке пиластре. Апсида цркве је изнутра полукружна, а споља тространа, док је осмострана купола изнад наоса постављена на кубично постоље, широко колико и брод цркве. Припрата, у основи готово квадратна, засведена је крстастим сводом. Храм Светог Спаса зидан је наизменичним редовима камена и опеке, а керамопластички украс и зупчасто постављена опека уоквирују отворе и наглашавају венце. Градитељи цркве Светог Спаса припадали су некој од призренских зидарских радионица, а искуства су стицали и формирали се уз грчке градитеље из Епира који су обнављали Богородицу Љевишку. То потврђују и техника градње и нека архитектонска решења примењена на невеликој Спасовој цркви, наравно у делеко скромнијем виду, која своје упориште имају у монументалној архитектури призренске катедрале. Првобитни слој сликарства настао је у другој четвртини XIV века и сачуван је у олтарском простору. У првој зони северног дела тријумфалног лука насликан је Христос Сведржитељ на престолу, а у апсиди Литургијска служба отаца цркве. Изнад ње је Причешће апостола са сликаном архитектуром која припада другом слоју сликарства, такође из XIV века. Из те друге фазе потиче и највећи део сачуваног сликарства цркве Светог Спаса. У апсиди је насликана Богородица Светлоносица са Христом Младенцем, на тријумфалном луку су Благовести и Силазак Светог Духа на апостоле, у своду олтара Христово Рођење и Вазнесење, док је Сретење на јужном, а Силазак у ад на северном зиду олтарског простора. Око лика Христа Сведржитеља у калоти куполе исписани су 19. и 21. стих 102. псалма, а испод тог натписа је Богородица окружена тетраморфима и анђелима, док су у доњем делу калоте стихови химне Достојно јест. У тамбуру су насликана осморица пророка, а представе јеванђелиста у пандантифима само су делимично сачуване. У вишим зонама наоса насликане су сцене из циклуса Великих празника и Христових мука. У зони засебних фигура у наосу остале су сачуване представе светог Димитрија на јужном и два арханђела на западном зиду. Ликови Богородице Параклисе и Христа Сведржитеља, као и остаци представе светог Јована Претече, у припрати такође потичу из XIV века, али су дело другог зографа. За време турске власти црква Светог Спаса је запустела, да би је Турци средином XVIII века дали на коришћење Цинцарима који су се доселили у Призрен. Они су 1836. године око постојеће цркве започели изградњу амбициозно замишљеног храма Свете Тројице, који никада није завршен, а од којег су данас остале зидине што окружују црквену порту. У XIX веку фреске из XIV столећа прекривене су новим живописом; те фреске су током конзерваторско-рестаураторских радова педесетих и шездесетих година XX века уклоњене и распоређене по зидовима цркве на којима није било сачуваног сликарства. Црква Светог Спаса је у мартовским нередима 2004. године запаљена и тешко оштећена, а 2010. године спроведени су конзерваторско-рестаураторски радови. Категорија: Културна добра од изузетног значаја Редни број у централном регистру: СК 1401 Основ за упис у регистар: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду бр. 1598 од 27. септембра 1948. године. Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. лист ФНРЈ бр. 81/2). ЛИТЕРАТУРА