Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Црква је једнобродна грађевина, коју чине олтарски простор, наос и припрата. Те три целине споља су артикулисане аркадама ослоњеним на плитке пиластре. Апсида цркве је изнутра полукружна, а споља тространа, док је осмострана купола изнад наоса постављена на кубично постоље, широко колико и брод цркве. Припрата, у основи готово квадратна, засведена је крстастим сводом. Храм Светог Спаса зидан је наизменичним редовима камена и опеке, а керамопластички украс и зупчасто постављена опека уоквирују отворе и наглашавају венце.

Градитељи цркве Светог Спаса припадали су некој од призренских зидарских радионица, а искуства су стицали и формирали се уз грчке градитеље из Епира који су обнављали Богородицу Љевишку. То потврђују и техника градње и нека архитектонска решења примењена на невеликој Спасовој цркви, наравно у делеко скромнијем виду, која своје упориште имају у монументалној архитектури призренске катедрале.

Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Првобитни слој сликарства настао је у другој четвртини XIV века и сачуван је у олтарском простору. У првој зони северног дела тријумфалног лука насликан је Христос Сведржитељ на престолу, а у апсиди Литургијска служба отаца цркве. Изнад ње је Причешће апостола са сликаном архитектуром која припада другом слоју сликарства, такође из XIV века. Из те друге фазе потиче и највећи део сачуваног сликарства цркве Светог Спаса. У апсиди је насликана Богородица Светлоносица са Христом Младенцем, на тријумфалном луку су Благовести и Силазак Светог Духа на апостоле, у своду олтара Христово Рођење и Вазнесење, док је Сретење на јужном, а Силазак у ад на северном зиду олтарског простора.

Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Око лика Христа Сведржитеља у калоти куполе исписани су 19. и 21. стих 102. псалма, а испод тог натписа је Богородица окружена тетраморфима и анђелима, док су у доњем делу калоте стихови химне Достојно јест. У тамбуру су насликана осморица пророка, а представе јеванђелиста у пандантифима само су делимично сачуване.

У вишим зонама наоса насликане су сцене из циклуса Великих празника и Христових мука. У зони засебних фигура у наосу остале су сачуване представе светог Димитрија на јужном и два арханђела на западном зиду. Ликови Богородице Параклисе и Христа Сведржитеља, као и остаци представе светог Јована Претече, у припрати такође потичу из XIV века, али су дело другог зографа.

Holy Savior Church / Црква Св Спаса
Holy Savior Church / Црква Св Спаса
За време турске власти црква Светог Спаса је запустела, да би је Турци средином XVIII века дали на коришћење Цинцарима који су се доселили у Призрен. Они су 1836. године око постојеће цркве започели изградњу амбициозно замишљеног храма Свете Тројице, који никада није завршен, а од којег су данас остале зидине што окружују црквену порту. У XIX веку фреске из XIV столећа прекривене су новим живописом; те фреске су током конзерваторско-рестаураторских радова педесетих и шездесетих година XX века уклоњене и распоређене по зидовима цркве на којима није било сачуваног сликарства.

Црква Светог Спаса је у мартовским нередима 2004. године запаљена и тешко оштећена, а 2010. године спроведени су конзерваторско-рестаураторски радови.

Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: СК 1401
Основ за упис у регистар: Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду бр. 1598 од 27. септембра 1948. године. Општи закон о заштити споменика културе и природних реткости (Сл. лист ФНРЈ бр. 81/2).

ЛИТЕРАТУРА

  1. Д. Војводић, Богородичина икона из цркве Светог Николе Рајковог и питање сликарских радионица средњовековног Призрена, Зограф 40 (2016) 95–116.
  2. Д. Војводић, Доба зрелог средњег века (1322–1455), in: Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, заштита, ed. Д. Војводић, М. Марковић, Београд 2017, 247, 255.
  3. М. Ивановић, Делатност Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Косова и Метохије у току 1957. и 1958. године, ЗЗСК 10 (1959) 355–357.
  4. Н. Ђокић, Б. Надовеза, Цркве и манастири на Косову и Метохији у XIX веку. Оставштина Немањића, Крушевац–Београд 2019, 169–171.
  5. И. Ђорђевић, Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића, Београд 1994, 138, 157.
  6. П. Костић, Црквени живот Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку, Београд 1928, 78–80.
  7. М. С. Милојевић, Путопис дела праве (Старе) Србије 3, Београд 1877 (1998), 189–229.
  8. S. Ćurčić, Two examples of Local Building Workshops in Fourteenth-century Serbia, Зограф 7 (1976) 45–52.
  9. Р. Тимотијевић, Црква Св. Спаса у Призрену, СКМ 6–7 (1972–1973) 65–78.


Warning: include_once(latest.php): failed to open stream: No such file or directory in /web/blago/serverv6/Archives/blago-tools/show-ver1.php on line 195

Warning: include_once(): Failed opening 'latest.php' for inclusion (include_path='./:./include:/web/blago/server/Archives/Prizren/HolySavior/include:/web/blago/server/Archives/Prizren/include:/proj/web/blago/dev/Archives:/web/blago/server/Archives/blago-tools') in /web/blago/serverv6/Archives/blago-tools/show-ver1.php on line 195