Црква Светог Спаса у Кучевишту, некада посвећена Ваведењу Богородичином, једна је од најстаријих сачуваних српских властеоских задужбина. Село Кучевиште налази се на северу Северне Македоније, удаљено 15-ак километара од Скопља. Црква је задужбина властеоске породице чији су чланови били Асен, Радослав и Владислава, који се помињу у натпису над јужним вратима наоса, док је припрата осликана трудом војводе Дејана и његове жене војводице Владиславе, чији су портрети сачувани, као и краља Душана и краљице Јелене. На основу тога што са њима није насликан син Урош, време осликавања припрате се смешта пре 1337. године, док се сматра да је сама црква подигнута и осликана пре 1330.

Црква представља грађевину основе уписаног крста, са куполом која почива на слободним зиданим ступцима. Зидана је од камена и опеке спојених малтером. На источној страни има апсиду која је споља петострана, украшена дубоким полукружним нишама и колонетама, као и керамопластичном декорацијом. Неколико година након изградње и живописања цркве, саграђена је припрата као троделна просторија, са два бочна параклиса, док је изнад централног простора, на спрату, саграђен још један параклис.

1874. године, читава црква је пресликана. 1956. млађи слој је скинут, премда не са свих површина. У куполи се једино и даље може видети рад мајстора из 19. века- у калоти је Христ Пантократор, а у тамбуру Божанствена литургија и осам пророка. Испод њих су попрсја севастијских мученика која припадају најстаријем слоју сликарства, као и јеванђелисти у пандантифима, и Свети Убрус и Свети Керамион. У наосу и олтарском делу приказане су сцене Великих празника, специфичне по томе што су им придодати прикази дешавања који су претходили и уследили неким од најважнијих догађаја описаним у јеванђељима, у виду пролога или епилога насликаних као самосталне слике на зидним површинама.

Жеља кучевишких сликара да нагласе наративност у сликаном програму цркве довела је до тога да нису свуда могли да испоштују редослед приказивања дванаест празника. Циклус Христових страдања, који је такође осликан у наосу и олтарском делу, богат је многобројним сценама. Поред ова два велика циклуса, у кучевишкој цркви је насликан и Богородичин циклус, с обзиром да је црква била посвећена првобитно Ваведењу Богородице. Испод наративних сцена насликан је низ попрсја светих мученика, а у доњој зони стојеће фигуре светитеља. Ступци нису осликани било каквим фигурама, већ само офарбани у црвено.

У олтарској апсиди су још приказани Богородица шира од небеса, испод које су попрсја архијереја, а у доњој зони Поклоњење агнецу, док је Причешће апостола померено на зидове, где су у горњим зонама приказане епизоде из Приче о Емаусу и Преполовљење празника. У проскомидији је на своду насликана Визија Петра Александријског. Ђаконикон представља параклис на спрат, који је изгледа био посвећен Светом Николи чија се представа сачувала у ниши апсиде.

Средином 14. века највероватније, припрата је горела, тако да је већи део њеног сликарства страдао. У централном делу биле су приказане илустрације псалама. Етапи након пожара припадају Богородица са Христом, сигнирана као Елеуса, и Света Петка у апсиди северног параклиса. Претпоставља се да је намена ових параклиса у припрати била у вези са сахрањивањем. Параклис на спрату посвећен Светом Николи осликан је 1501. године, како сазнајемо из натписа над улазом, иако се могу видети трагови ранијег сликарства, вероватно насталог након пожара.

Чини се да су тројица сликара била заслужна за осликавање Цркве Св. Спаса. Претпоставка да су неки од њих или сва тројица били грчког порекла чини се оправданом имајући у виду да је неколицина натписа у цркви исписана на грчком.

Свети Спас је у окриљу Македонске православне цркве.