БЛАГО БЛОГ

РАД И АКТИВНОСТИ БЛАГА

newsletter-front-pic

БЛАГО у Сирнићкој и Средачкој жупи, 2021

Четвртог дана нашег путовања на Косово, Ненад Вукићевић и Зоран Јовановић упутили су се на југ ка старом краљевском граду Призрену. Пут је познат, јер смо тамо провели доста времена у јуну 2019. снимајући цркве у Призрену, укључујући и чувену Богородицу Љевишку. Наше одредиште је скуп цркава у Сирнићкој и Средачкој жупи, и у току наредна три дана, посетили смо њих петнаест (15).


Средачка жупа

Средачка жупа је област у подножју Шар планине, око горњег тока реке Бистрице. Омеђена је планином Ошљак на северу, Црним Врхом на југу, превојем Превалац на истоку, а са запада насељем Дрвенград које се налази у клисури реке Бистрице. То је котлина између Призрена и Сирнићке жупе. Села овог подручја су: Средска (са засеоцима Богошевци, Крајчи, Милачићи, Рачојћи, Паличојћи, Пејчићи и Стајковце), Драјчићи, Живињане, Локвица, Мушниково, Плањане (села у којима живе Срби), Доње Љубиње, Јабланица, Манастирица, Небрегоште, Поуско, Речане, Стружје (села насељена муслиманима који говоре српским језиком).

Села Средачке жупе датирају из времена династије Немањића. Први пут се помињу у повељама краљева Драгутина и Милутина, као и у повељама цара Душана, у којима се наводи да ће се нека од села поклонити Хиландару или манастиру Светих Архангела. 

Средачка жупа, Гугл мапа

Неке цркве су постојале у Жупи и за време владавине династије Немањића. Међутим, велики број цркава подигнут је након обнове Пећке патријаршије у 16. веку.


Сирнићка жупа, Гуглова мапа

Неколико цркава саграђених у 16. и 17. веку је још увек сачувало свој изворни изглед. То су црква Светог Николе и Богородичина црква у Готовуши и црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи. Заједничко обележје свих цркава је једнобродна правоугаона основа олтарском апсидом на источној страни.

 Сирнићка жупа

Подручје Сирнићке жупе налази се у Лепеначкој котлини, на северним обронцима Шар планине, између њених стрмих гребена, Превалца, Ошљака и Језерачке планине. У овом крају има 15 села: Беревце, Брод, Вича, Врбештица, Горња Битиња, Готовуша, Доња Битиња, Драјковце, Ижанце, Јажинце, Коштањево, Севце, Сушиће, Фираја и Штрпце као центар.

У хрисовуљи цара Душана (тада још краља) Сирнић се помиње као посед манастира Хиландара (1331), док се бројна жупска села помињу у светоархангелској хрисовуљи цара Душана. Обнова Пећке патријаршије резултирала је духовним полетом мештана Сирнићке жупе, који су подигли бројне цркве. И поред скромних финансијских средстава, сачуване цркве сведоче о високим уметничким квалитетима стваралаца који су у њима радили.





Узбуђени смо што се враћамо у манастир Светих Архангела, где су нас дочекали стари пријатељи игуман Михајло, отац Николај, као и домаћица и куварица Славица. Други део нашег тима за овај подухват већ је стигао претходне ноћи: професор др Зоран Ракић (Филозофски факултет Универзитета у Београду), Донка Станчић, историчар уметности (Нови Сад) и др Ивана Женарју (Институт за српску културу у Лепосавићу). После краће паузе крећемо у Штрпце јер нам је Сирнићка жупа циљ за тај дан.


 Први дан - Сирнићка жупа

Штрпце

Пут до Штрпца је дуг, иако је удаљен само 50км од манастира Светих Архангела. Најпре прати кањон реке Бистрице, затим иде преко планине Брезовице и на крају кроз клисуру реке Лепенице. Нашег данашњег водича, оца Бошка из Штрпца, срели смо у цркви Светог Николе, која се налази у самом центру града. Прелепа црква, новоосликана, добро је очувана. У наредна два дана пратићемо устаљени образац, пронаћи цркву и онда пронаћи код кога је кључ цркве. Наш вођа експедиције, Донка, има сачуване бројеве телефона од претходне посете пре неколико година. Сви поседници кључева, 'клисари,' су веома важни јер се брину о цркви и управљају поседом.

Св. Никола, Штрпце
Св. Теодор Тирон, Доња Битиња

Доња Битиња

Црква Светог Теодора Тирона у Доњој Битињи, налази се на сеоском гробљу, а подигнута је и живописана крајем 16. века. У почетку нисмо били сигурни колико времена имамо због великог броја објеката и ограниченог времена, али смо покушали да направимо потпуну колекцију сваке цркве, снимке дроном, тродимензионе слике и комплетне фотографије унутар и изван цркве.

Св. Ђорђе, Горња Битиња

Горња Битиња 

Црква Светог Ђорђа, Горња Битиња, помиње се у турском попису становништва из 15. века када је припадала породици Бранковић. У једном тренутку је порушена, а 1920. године на рушевинама старије подигнута је нова црква. Сачуван је олтарски простор и две округле мермерне плоче на поду са уклесаним орнаментима.

 Готовуша

Село Готовуша је релативно велико у односу на остала које ћемо посетити и углавном је насељено српским становништвом, судећи по великим православним гробљима.

Црква Светог Николе у Готовуши, помиње се и у турском попису из 15. века. Једнобродна црква је живописана средином 16. века, а део фресака сачуван је до данас.

На путу до друге цркве у Готовуши, свратили смо до старе и архитектонски јединствене старе куће у овој области и упознали нове пријатеље, међу којима је и пас Чупко. Сама кућа је у лошем стању и док се наш водич отац Бошко залагао за обнављање исте у првобитном облику, власник, чича Миливоје, га је подсетио да све овоземаљске ствари имају своју цену.

Још једна црква у Готовуши је црква Успења Богородице која се налази на гробљу у центру села. Такође је из 16. века, али је била у рушевинама до 1886. године, када је обновљена. Многе иконе на иконостасу насликао је сликар Евгеније у 19. веку.

Готовуша, стара кућа
Готовуша, Чупко
Св. Никола, Готовуша
Успење, Готовуша

 Беревце

После кратке паузе за ручак, наставили смо пут кроз Сирнићку жупу и стигли до цркве Свете Петке у Беревцу, малом селу на брду изнад Штрпца. Такође је из 16. века, али ју је темпером на дрвету насликао сликар Стергије из Кожана (1858). Сликарство подсећа на цркву Светог Стефана у Великој Хочи која је живописана у истом периоду. 

НАПОМЕНА: Црква није на Гугл мапама. Већ смо послали предлог за уређивање мапе, који је Гугл прихватио.
Св. Петка, Беревце
Св. Никола, Севце, наш тим са оцем Бошком

 Севце

А наша последња црква за тај дан је црква Светог Николе у Севцу, малом и удаљеном селу на планини Брезовици. Такође је из 16. века, али је од тада много пута обнављана. 

НАПОМЕНА: Ова црква је на Гугл мапама, али на погрешној локацији. Већ смо послали предлог за ново место на мапи.

За крај дана посета самоуком уметнику у Јажинцу, права посластица за дуг радни дан и путовања. Цело подручје је било велико у рударству и многи руднички артефакти је уметник искористио за стварање средњовековног окружења, пуног витешких оклопа, средњовековног оружја и фењера, и краљевског грба.

Јажинце, наш домаћин Милутин
Јажинце, стара кафана
Јажинце, кафански знак
Јажинце, разни украси

У манастир Светих Архангела стигли смо прилично касно увече.

 2. дан - Средачка жупа

Други дан путовања је почео рано. Славица нам је припремила сендвиче за ручак јер нисмо имали ни времена ни места да свратимо у неки погодни ресторан. Данашње одредиште је Средачка жупа, око града Средске.

Средска

Црква Светог Николе у Средској, која се први пут помиње када ју је цар Душан поклонио манастиру Светих Архангела, подигнута је у 16. веку. Обновљена је и проширена око 1875. године када су фреске осликане. Дочекао нас је клисар Славиша и провео нас по цркви и гробљу.

Средска, Ивана и Зоран на раду
Пејчићи, успење Богородице

Пејчићи

Следећа, црква Успења Богородичиног у Пејчићима, није доступна обичним аутомобилом, а морали смо да изнајмимо џип са погоном на четири точка да бисмо могли да приђемо. Саградили су је у 17. веку локални донатори, мештани села чија имена се налазе на натпису. Њена коначна обнова је била 2017.

Рушевине Св Петке

На путу до следеће цркве свратили смо до рушевина цркве Свете Петке. Рушевине су удаљене само неколико стотина метара од главног пута, али су иначе прилично неприступачне. Ово је први пут да је неко сликао и премерио цркву. 

НАПОМЕНА: Рушевине се не налазе на Гугл мапама. Већ смо послали предлог за уређивање мапе, што је Гугл прихватио.
Св. Петка, рушевине
Св. Ђорђе, Милачић

Милачић

Мала црква Светог Ђорђа у Милачићу (заселак Средска) је драгуљ. Њен главни улаз је тако мали да смо скоро морали на коленима да уђемо; ово је можда био разлог што се још и зове Покајница. Налази се на имању породице Радивојевић, који су велики добротвори јер су је пре неколико година потпуно реновирали. У цркви се налази прави капител са стубова манастира Светих Архангела. 

НАПОМЕНА: Црква је на погрешном месту на Гугл мапама. Већ је послат захтев за измену.

Богошевце

Црква Светог Николе у Богошевцима је добро скривена, јер смо два пута промашили скретање за село. На крају смо морали да се прошетамо и смислимо како да приступимо селу и локалном гробљу. Саграђена је у 16. веку, а осликана је у 17. веку. Само село је пуно старих кућа и украса.
Св Никола, Богошевце
Мушниково, црква св. Петра и Павла

Мушниково

Од две цркве у Мушникову, прво обилазимо цркву Светих апостола Петра и Павла. Налази се на брду изнад села које се простире на обалама мале реке. Црква је подигнута у 16. веку, док се само село први пут помиње у 15. веку. Сачуваних фресака је мало, али композиција Св. Петар и Павле у братском загрљају је вредна помена.

Друга црква у селу је црква Светог Николе која се налази у центру села. Има добро очуване фреске из 16. века за које су заслужни мештани. Лепота композиције са Светим Савом и Симеоном је изванредна.

Горње село

Наша последња црква за данас је и најудаљенија, чак у Горњем Селу. Црква, посвећена Светом Ђорђу, подигнута је у 16. веку и имала је добро очуване фреске и иконе из истог периода. НАПОМЕНА: Ова црква је на погрешном месту на Гугл мапама, већ је послата исправка.
Св. Ђорђе, Горње село
Горње село, клисар Радојка са нашим тимом

Дан је био дуг, али смо на крају успели да имамо кратку вечеру у старом граду Призрена, непосредно пре полицијског часа због епидемије. За неке од наших сапутника ово је била прва посета Призрену.


3. дан, Црколез 

Трећи дан нашег излета је поново почео рано пошто је село Црколез било око два сата вожње од Призрена. Налази се у региону Дренице, јужно од Митровице, и требало би да буде последња колекција овог путовања пре повратка у Грачаницу. Нисмо били сасвим сигурни шта да очекујемо, јер је литература о цркви оскудна, а проф. Ракић тренутно припрема монографију посвећену цркви.

Саграђена је у првој половини 14. века и помиње се 1395. године када ју је војвода Новак приложио манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори. Црква је релативно мала грађевина засведена полуобличастим сводом, са припратом одвојеном од наоса пиластрима и луком. Са споља петостраном олтарском апсидом и декорацијом од опека на западној фасади. Од првобитног живописа сачувани су тек мали остаци, али је врло добро очуван живопис из 1673. године који је дело познатог сликара Радула који се и потписао у ниши проскомидије. У наосу су илустровани Велики празници и опширан циклус Христових страдања, а у припрати циклус Јована Претече. У цркви се налази и неколико икона из 17. века са старог иконостаса, као и две старе надгробне плоче.

Стигли смо рано, али цело село је већ било устало, иако је била недеља. Скоро стотину припадника српског становништва (са неколико изузетака жена румунске и украјинске националности), окружено селима са претежно албанским становништвом. Црква се налази на гробљу, као и скоро све остале које смо посетили у последња два дана, и споља је добро очувана. На наше изненађење, унутрашњост цркве била је прави драгуљ, са фрескама из 14. века у добром стању, представљајући једно од најлепших и најоригиналнијих уметничких остварења које смо да сада на овом путу видели.

Висина цркве је представљала изазов и схватили смо да нам је потребна мала скела. Мештани су обећавали велике мердевине, али се то никада није остварило и на крају смо одлучили да импровизујемо са идејом да се вратимо да завршимо највише зоне. А површина добро очуваног зидног сликарства је такође била позамашна, превазилазећи време предвиђено за овај пројекат. После четири сата рада, остварили смо већину ствари које смо желели.

Црколез, поглед из ваздуха
Свод наоса
Унутрашњост цркве
БЛАГО тим са помагачима (у доњем реду) и пријатељима

На крају дана, Нанад и Зоран су се вратили у Грачаницу, док је остатак тима наставио пут према Београду.


Print

By accepting you will be accessing a service provided by a third-party external to https://www.blagofund.org/

БЛАГО Садржај

Сав материјал фонда БЛАГО је бесплатан за коришћење, али постоје одређене правила за комерцијалну употребу, као и правила за навођење извора материјала. Погледај следеће линкове за више информација.

> Лиценца за БЛАГО материјал
> Захтев за фотографије

Фонд БЛАГО такође прихвата материјал у колекцију. Обратите нам се ако имате неки.

Контакт

PO Box 60524, Palo Alto, CA 94306, USA
info@blagofund.org

Билтен Вести

Придружи се БЛАГО листи за објаве.

Please enable the javascript to submit this form