By Ivana Lemcool on Субота, 14 Мај 2022
Category: БЛАГО

БЛАГО на 57. Међународном конгресу средњовековних студија

У понедељак, 9. маја 2022, под спонзорством Фонда БЛАГО, одржана је специјална секција на Међународном конгресу средњовековних студија, највећем научном скупу стручњака из области медиевистике који организује Институт за средњи век Универзитета Западни Мичиген. Сваке године, конгрес окупља у Каламазуу, у држави Мичиген, на хиљаде научника из читавог света који разговарају о својим истраживањима и темама везаним за период средњег века са становишта различитих хуманистичких дисциплина. Као и претходне године, због пандемије, конгрес је одржан онлајн. Сва дешавања доступна су на платформи конгреса регистрованим учесницима.

Наша секција била је заказана за први дан конгреса, и окупила је стручњаке из различитих земаља и академских области, који су, као и ми, посвећени дигиталном очувању средњовековног наслеђа. Тема наше секције била је ,,Дигиталне методе у очувању средњовековног културног наслеђа: нови приступи и технологије". Драго нам је да је била добро посећена и да су радови изложени у оквиру ње добили доста пажње и похвала. Организатор и председавајући секције била је проф. Ида Синкевић, професор историје уметности на Лафајет Колеџу.

С обзиром да је ово први пут да БЛАГО учествује на Конгресу у Каламазуу, желели смо да пружимо кратак преглед рада наше организације. Наш сарадник, др Ивана Лемкул, представила је први рад секције под насловом Угрожено благо: искуства у дигитализацији српских средњовековних споменика. Усредсређујући се на наш рад на Косову и Метохији, др Лемкул је приказала бројне фотографије са терена, као и неке од најистакнутијих фотографија из наших колекција.


Њеном излагању је уследио приказ изузетно занимљивог пројекта виртуелне стварности који је креиран на Универзитету Јужне Калифорније. Овај пројекат омогућава корисницима да стекну целовит, имерзивни и тродимензионални увид у странице фламанског часослова унутар простора у којем је првобитно коришћен. Док су др Сабина Зоно и проф. Лин Сварц Дод причале о овом рукопису из XV века који се чува у специјалним колекцијама библиотеке Универзитета Јужне Калифорније, као и реализацији пројекта, Метс Борџис причао је о технологији која је коришћена и која омогућава људима да виртуелно окрећу странице рукописа, читају оригинални латински текст или преводе на енглески и шпански језик унутар реплике ентеријера цркве бегинажа Свете Елизабете док слушају акустички простору прилагођену музику тог периода. 

Можете погледати демо видео који је снимио Метс Борџис:

Следећи рад представила је Маја Аћимовић, библиотекар Библиотеке Православног богословског факултета Универзита у Београду, која је рад саставила у коауторству са проф. Зораном Ранковићем, професором Црквенословенског језика и деканом Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Рад сумира резултате научно-истраживачког пројекта Библиотеке Српске Патријаршије посвећеног Истраживању, снимању и научном опису српских средњовековних рукописа у страним колекцијама. У оквиру пројекта, научна комисија састављена од археолога, историчара уметности, историчара српске средњовековне књижевности, палеослависта, библиотекара који раде са старим и ретким књигама, историчара, и теолога, истраживала је српске рукописе у колекцијама у Чешкој републици, Словачкој, Мађарској, Аустрији, Швајцарској, Пољској, Француској и Италији.

Рад који је представила др Стаматина Мастораку, постдокторски сарадник на Макс Планк институту за историју науке у Берлину, приказао је сликовну базу података развијену у оквиру радне групе ,,Визуелизација и материјалне културе неба у Евроазији и северној Африци, 4000 п.н.е.-1700 н.е". Ова јединствена база на једном месту сакупља разнолике предмете свих типова који осликавају астрална знања, а који су настали у географским и хронолошким истраживачким оквирима радне групе. Др Мастораку упознала нас је са различитим аспектима базе кроз приказе астрономског песника Арата заједно са глобусом и његовом музом Уранијом који се срећу у средњовековним рукописима, а који су предмет њеног истраживања. Такође је показала неке од уноса у базу података у којима су коришћене фотографије Фонда БЛАГО. 

Више о овој бази података можете сазнати на веб страници:

Image Database: Visualization and Material Cultures of the Heavens | MPIWG

Последње излагање секције имао је Дејан Вукелић, докторанд на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду и истраживач сарадник на Математичком институту САНУ. Његов рад, састављен заједно са колегиницама Мајом Новаковић и Маријом Шеган Радоњић, је разматрао пројекте Математичког института САНУ посвећене области Бача, који је реализован 2018. године, као и дигитализацији културног наслеђа Новог Пазара реализованог 2020. С обзиром да ове области насељавају различите етничке и верске заједнице, ови пројекти имају за циљ промовисање мултикултурализма и јачање духа толеранције. 

Значај дигиталног очувања средњовековног наслеђа, његовог представљања и присуства у култури сећања, наглашено је током секције, како у изложеним радовима, тако и у неким од коментара присутних. Због ограниченог времена трајања одређеног за све секције, дискусија је краће трајала. Ипак, надамо се да ћемо бити у могућности да наставимо да размењујемо идеје и искуства са колегама који раде у области дигиталне хуманистике и да представљамо рад наше организације и српског средњовековног културног наслеђа.