Прошле недеље, наша сарадница, др Ивана Лемкул, одржала је предавање на Универзитету Стенфорд. Предавање под насловом ,,Прављење сакралних простора виртуелним: Улога дигиталних алата у очувању и демаргинализацији црквене уметности југоисточне Европе" одржано је у оквиру радионице ,,Глобални приступи сакралном простора" коју организују проф. Бисера В. Пенчева и Андреј Думитреску.
Др Лемкул је причала о значају диггиталних база података и портала са отвореним приступом који омогућују научницима и широј јавности да сазнају више о сакралним просторима југоисточне Европе. Многе од ових цркава и манастира имају велику важност у историјама њихових земаља, али такође, многе од њих имају и изузетну уметничку вредност која надилази националне оквире. Дигитални извори омогућују увид у уметничке токове на ширим географским подручјима и откривање паралела и аналогија између различитих култура или примера интеркултуралне размене. Детаљна фотографска документација неопходна је да би се проучили споменици једне земље, што није увек лако наћи доступно на интернету. Изузетак представља случај Србије, захваљујући раду Фонда Благо.
Др Лемкул потом предочила узроке који су довели до почетка стварања Фонда Благо и више говорила од раду који је организација спровела на простору Косова и Метохије, истичући ранија уништавања споменика у овој покрајини и даље постојеће претње њиховом опстанку и веродостојном представљању.
Др Лемкул се дотакла значаја рада на документовању српских средњовековних споменика које су обавили стручњаци Народног музеја пре II светског рата, и на који начин су фотографије које су они направили од суштинске важности за садашње пројекте, попут оног који спроводе Музеј у Београду у сарадњи са Лафајет Колеџом. Овај пројекат укључује дигиталне реконструкције фрагмената зидног сликарства Ђурђевих Ступова и Градца у њихове 3Д моделе који ће бити доступни на сајтовима Фонда Благо и Зеуксис ВР, дигиталне иницијативе Лафајет Колеџа, као и у изложбеном простору средњовековних збирки Народног музеја Србије.
Др Лемкул је такође представила примере употребе дигиталних алата у скоријим изложбама, попут изложбе поводом 20 година уписа средњовековних споменика на Косову на Унескову листу светског наслеђа која је одржана прошле зиме у Паризу и изложбе о Манастиру Грачаница у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду пре две године. Материјал који је Фонд Благо креирао коришћен је у великој мери на обе изложбе.
Током дискусије, учесници који су били присутни као и они који су се укључили путем Зума исказали су велико инетересовање за рад Фонда Благо и желели су да сазнају више о будућим плановима организације, као и о условима и праксама конзервације српских црквених споменика. Оснивачи Фонда Благо, Ненад и Јелена Вукићевић, такође су били присутни и били су расположени да одговоре на нека од питања која су се тицала ранијих искустава и наредних пројеката.