Историја

СРПСКА СРЕДЊОВЕКОВНА ИСТОРИЈА

Аутор: Радмило Божиновић

Много је фактора који су допринели формирању српског националног идентитета до саме изградње државе 19. века.  Углавном се заснивају на три кључне заоставштине које се могу пратити од средњег века.

  • Изворна словенска традиција, обичаји и начин размишљања, донети са Србима из њихове прапостојбине.
  • Православна хришћанска средњовековна држава са својим изванредним духовним и материјалним споменицима.
  • Еп и мит о Косовској бици оваплоћен у живој усменој традицији следећих векова стране окупације.

Постоји и органска веза између ова три фактора. Прву спону је у великој мери остварио свети Сава почетком XIII века, када је успео да коначно учврсти хришћанство источног обреда и његове вредности чврсто међу Србима. Успостављањем национално интегрисане цркве, представљали су додатак и чврст темељ за државу којој је била придружена. Друга спона била је остварена догађајима на сумраку те државе, концентрисаним око Косовске битке, и њиховом моралном и духовном заоставштином. Ови корени који су укорењени у другој фази створили су основу за одржавање те заоставштине у измењеним условима страног јарма, истовремено пружајући трајан морални вредносни систем и одржавајући ноту уздржаног хришћанског оптимизма.

Догађаји у српској средњовековној историји

Средњовековна историја Србије подељена је у шест засебних периода:

  • Рани векови (око 500 - око 1000)
  • Прво краљевство (1000 - 1168)
  • Балканска сила (1168 - 1321)
  • Врхунац (1321 - 1366)
  • Пад (1366 - 1402)
  • Завршно поглавље (1402 - 1496)

Овај приказ временских догађаја усклађује српске са значајним светским догађајима.

ПРОЧИТАЈ

ВЛАДАРИ

Према Порфирогениту, Срби су првобитно живели у такозваној Белој Србији (граничећи се са Белом Хрватском) у данашњој Пољској, али у раном VII веку, половина становништва мигрирала је на Балкан под вођством два брата. Тамо су, након извесне неодлучности, прихватили позив цара Ираклија да се настане у широком простору централног полуострва, названом "Крштена Србија" - вероватно у вези са раним покушајима да их преобрати у хришћанство.

У почетку су Срби створили неколико лабавих државних ентитета: регион Неретве (Паганија) између река Неретве и Цетине, са острвима Брач  и Корчулом; Захумље, између Неретве и Дубровника, са острвом Мљет; Травунија (везано за назив града Требиње) и Конавле између Дубровника и Бококоторског залива; Дукља (касније звана Зета, затим напослетку Црна Гора), између Боке и реке Бојане, даље у унутрашњост, Рашка и касније Босна (између река Дрине и Босне).

ПРОЧИТАЈ

МАНАСТИРИ

Српска историја током средњег века блиско одражава историју Византијског царства које је у различита времена деловало као ментор, савезник, а и непријатељ балканских словенских народа, укључујући и Србе. Заиста, византијско наслеђе које је прожимало овај вишевековни однос омогућило је Србима да учествују и потом допринесу цивилизацији коју Димитри Оболенски назива "византијским комонвелтом". Српског културног блага из ове ере заиста има у изобиљу. Најчешће се огледа у средиштима духовног живота - средњовековним српским православним црквама и манастирима, изванредне спољашности и унутрашњости - и са вредностима које заступају и у њима сачуваним вредностима: најпре фрескама, иконама и другим уметничким предметима, црквеним, биографским и правним рукописима и књижевним делима.

ПРОЧИТАЈ

Српска историја кроз новчиће

Упркос озбиљним истраживањима која се на ову тему континуирано спроводе од средине 19. века, српска средњовековна нумизматика и даље је прилично нејасна и неупадљива у многим питањима. Рецимо, не постоји консензус о атрибуцијама (владарима), датумима ковнице или интерпретацијама различитих симбола ("ознаке ковнице") за велики број врста новчића, што субјекту додаје дозу мистерије.

Погледај галерију

Византијски новац

Од њиховог првог доласка на Балканско полуострво почетком 6. века, и дефинитивно појавом на историјској сцени, Јужни Славени своју су историју и судбину нераскидиво повезали са Константинополитском државом. Заиста, балканска историја током средњовековног доба (између касне антике и отоманске најезде) блиско је паралелна с византијским царством које је у различитим периодима дјеловало као ментор, савезник и непријатељ балканских словенских народа.

Погледај галерију

Српска средњовековна краљевска одећа

Свечана ношња српских владара појавила се из њене византијске колеге у тренутку када су се српски владари одлучили да се приближе Византији, како политички тако иу питањима религије. Та ношња јасно показује начин на који је владина моћ била схваћена и разматрана у то време, истовремено попуњавајући дубоко верско значење.

Погледај галерију