Аутор: Радмило Божиновић

Много је фактора који су допринели формирању српског националног идентитета до саме изградње државе 19. века. Све се углавном заснива на три кључне заоставштине које се могу пратити од средњег века.

  • Изворна словенска традиција, обичаји и начин размишљања, донети са Србима из њихове прастојбине.
  • Православна хришћанска средњовековна држава са својим сјајним духовним и материјалним споменицима.
  • Косовска битка еп и мит откан у живој усменој традицији следећих векова стране окупације.

Постоји и органска веза између ова три фактора. Први мост у великој мери пружио је свети Сава почетком 13. века, када је успео да коначно учврсти хришћанство источног обреда и његове вредности чврсто на Србима, тако да су, успостављањем национално интегрисане цркве, они додатак и чврст темељ за државу која му се придружила. Други мост је био обезбеђен догађајима у сумраку те државе, концентрисаним око Косовске битке, и њиховом моралном и духовном заоставштином. Ови корени који су укорењени у другој фази створили су основу за одржавање те заоставштине у измењеним условима страног јарма, истовремено пружајући трајан морални вредносни систем и одржавајући ноту потцењеног хришћанског оптимизма.

Догађаји у српској средњевековној историји

Средњовековна историја Србије подељена је у шест карактеристичних периода:

  • Рани векови (око 500 - око 1000)
  • Прво краљевство (1000 - 1168)
  • Балканска сила (1168 - 1321)
  • Врхунац (1321 - 1366)
  • Пад (1366 - 1402)
  • Завршно поглавље (1402 - 1496)

Овај приказ временских догађаја усклађује српске са важним светским догађајима.

ПРОЧИТАЈ

ВЛАДАРИ

Према Порфирогенитосу, Срби су првобитно живели у такозваној белој Србији (суседној Белој Хрватској) у данашњој Пољској, али у раном 7. веку, половина становништва мигрирала је на Балкан под вођством два брата. Тамо су, након извесне неодлучности, прихватили позив цара Хераклија да се настане у широком простору централног полуострва, названом "Крштена Србија" - вероватно у вези са раним покушајима да их преобрати у хришћанство.

У почетку су Срби створили неколико лабавих државних ентитета: регион Неретве (Паганија) између река Неретве и Цетине, са острвима Брач  и Корчулом; Захумље , између Неретве и Дубровника, са острвом Мљет; Травунија (везано за назив града Требиње) и Конавле између Дубровника и Бококоторског заљева; Дукља (касније звана Зета, затим коначно Црна Гора), између Боке и реке Бојане, даље у унутрашњост, Рашка и касније Босна (између река Дрине и Босне).

ПРОЧИТАЈ

МАНАСТИРИ

Српска историја током средњег века блиско је паралелна са византијским царством које је у различито време деловало као ментор, савезник, а и непријатељ балканских словенских народа, укључујући и Србе. Заиста, византијско наслеђе које је прожимало овај миленијски однос омогућило је Србима да учествују у њему и на крају допринесу цивилизацији коју сир Димитри Оболенски назива "византијском заједницом". Српског културног блага из ове ере заиста има у изобиљу. Најчешће се огледају у центрима духовног живота - средњовековним српским православним црквама и манастирима, са својим узвишеним изгледом изнутра и споља - и са вредностима које објављују и у њима сачуваним вредностима: углавном фрескама, иконама и другим предметима ликовне уметности црквени, биографски и правни рукописи и књижевна дела.

ПРОЧИТАЈ

Српска историја кроз новчиће

Упркос озбиљним истраживањима која се на ову тему континуирано спроводе од средине 19. века, српска средњовековна нумизматика и даље је прилично нејасна и неупадљива у многим питањима. Рецимо, не постоји консензус о атрибуцијама (владарима), датумима ковнице или интерпретацијама различитих симбола ("ознаке ковнице") за велики број врста новчића, што субјекту додаје дозу мистерије.

Погледај галерију

Византијски новчићи

Од њиховог првог доласка на Балканско полуострво почетком 6. века, и дефинитивно појавом на историјској сцени, Јужни Славени своју су историју и судбину нераскидиво повезали са Константинополитском државом. Заиста, балканска историја током средњовековног доба (између касне антике и отоманске најезде) блиско је паралелна с византијским царством које је у различитим периодима дјеловало као ментор, савезник и непријатељ балканских словенских народа.

Погледај галерију

Српска средњовековна краљевска одећа

Свечана ношња српских владара појавила се из њене византијске колеге у тренутку када су се српски владари одлучили да се приближе Византији, како политички тако иу питањима религије. Та ношња јасно показује начин на који је владина моћ била схваћена и разматрана у то време, истовремено попуњавајући дубоко верско значење.

Погледај галерију