Српска средњовековна историја
Догађаји
Рани векови (око 500 - око 1000)
Насељавње, примање хришћанства, државност (око 500 - око 1000). Прелазећи Карпатске планине и Дунав у освит средњег века, Срби и Јужни Словени уопште, ступају у своје данашње домовине и на историјску сцену. У исто време, они су увучени у сложен процес формирања своје репутације, коегзистирања са својим бројним суседима и сазревања у политичком и духовном смислу.
VIв
Јужни Словени стижу до Дунава и упадају на Балканско полуострво, где су се настанили током овог века.
Словени су стигли до обала Јадрана. Пад Салоне (код Сплита) (614)
VIв
623
Кнез Само (623-658)
Кнез Само (623-658) објединио је словенска племена која се бране против Авара.
711
Арабијци (Морес) освајају Иберијско полуострво.
Бугари заузимају Софију (809).
711
VIII-IXв
Први српски кнезови: Вишеслав, Радослав, Просигој
Методије (р. 820-885) и Константин-Ћирил (826-869), мисионари, "словенски апостоли", оснивачи словенске писмености.
836
Нормани почињу освајање Енглеске.
836
850
Кнез Властимир (840 - око 860)
Властимирови синови, Мутимир, Стројмир и Гојник, поразили су бугарску војску (852-857).
867
Преобраћење Срба у хришћанство (867-874).
867
872
Папа Јован VIII (872-882).
Прво помињање Београда (бивши Сингидунум) у писму папе Јована VIII од 16. априла (878).
891
Кнез Прибислав
Кнез Прибислав, престо наслеђује од оца Мутимира, али га је убрзо свргнуо рођак Петар Гојковичић.
891
892
Кнез Петар Гојниковић (892-917)
Ухваћен од стране Бугара обманом, умире у изгнанству.
893
Бугарски цар Симеон, најважнији владар Првог бугарског царства, заузима престо.
Климент и Наум, мисионари у Македонији, ширили су ћириличну писменост међу Србима (893).
X-XI в. - успоставља темељ српске књижевности.
893
913
Константин VII, византијски цар и учењак, објављује важне податке о Јужним Славенима у свом делу "De administrando imperio.".
917
Кнез Павле Брановић (917-920)
Мутимиров унук и мађарски вазал.
917
920
Кнез Захарије Прибисављевић (920-924)
Кнез Захарије Прибисављевић (920-924) свргнуо је Павла.
924
Бугарска окупација српских земаља.
924
927
Кнез Часлав Клонимировић (927 - око 960)
Владар Рашке (Србија), Дукље (Црна Гора), Травуније (Источна Херцеговина) и Босне.
936
Ото I Велики, краљ Немачке и први свети римски цар.
936
976
Самуило, владар македонских Словена и бугарски цар. Византијски цар Самуило, владар македонских Словена и бугарски цар.
Византијски цар Василије II Бугароубица победио је Самуилову војску на Беласици 1014. године и анексирао његову државу.
987
Иго Капет, краљ Француске, оснива династију Капет (владао је до 1348).
987
Прво краљевство (1000 - 1168)
Надмоћ Зете и успон Рашке (око 1000. до 1168.). Појава нових геополитичких околности након слабљења византијске државе у XI веку доводи до успона Зете (Дукља) - прве српске државе са ширим међународним признањем и истакнутим споменицима културе. Иако није преживела Комнински византијски препород раног XII века, поставила је темељ за успон свог централно смештеног суседа, Рашке - дакле доминантног српског ентитета током средњег века.
990
Кнез Јован Владимир (990-1016) у Дукљи
Оснивање Охридске архиепископије (1019).
Оснивање Рашке архиепископије (1020).
Оснивање Дубровачке архиепископије (1022).
990
1035
Кнез Војислав (1035-1051) у Дукљи
Кнез Војислав ослобађа Дукљу и анексира Травунију и Захумље (модерна Херцеговина) (1038).
Устанак македонских Словена под Петром Одељаном (1040).
1051
Краљ Михаило (1051-1081) у Зети
Први српски краљ, под којим је Дукља (касније Зета) била прва српска држава која је постигла међународно признање, закључује повољан уговор са Византијцима (1052).
1051
1054
Дефинитивни раскол између источне и западне цркве.
1055
Сељук Турци освајају Багдад.
1055
1066
Битка код Хејстингса, Вилијам Освајач започиње норманску доминацију у Енглеској.
Први католички бискуп у Бару (Зета) (1067).
Устанак Михајловог сина Бодина и Ђорђа Војтеха у Македонији (1072).
1076
Сељук Турци заузимају Јерусалим.
Папа Гргур VII даје Михаилу краљевску титулу (1077).
Подизање цркве св. Михајла у Стону (близу Дубровника) (1080.)
1076
1080
Велики жупан из Рашке Вукан (1083-1122)
1081
Краљ Константин Бодин (1081-1101) у Зети
1081
1084
Хенри IV осваја Рим.
Барска бискупија уздигнута у архиепископију (1089).
Вукан напада византијске поседе. Сукоби око града Звечана на Косову (1093).
1096
Први крсташки рат. Крсташи су нашли Јерусалимско краљевство.
1096
1102
Мађарска анексира Хрватску.
Вукан напредује против византијских земаља (1106).
1122
Велики жупан из Рашке Урош I (1122-1143)
Срби заузимају град Рас (1127).
1122
1143
Велики жупан из Рашке Урош II (1143-1156)
Сукоби са Византијцима у савезу са Мађарском.
1147
Прво помињање Москве.
Византијски цар Манојло I Комнин уништава српске градове Рас и Галић (1149).
Битка између Срба и Византинаца код реке Таре, у близини модерног Ваљева (1150).
1147
1152
Свети римски цар Фридрих I Барбароса.
1155
Велики жупан из Рашке Деса (1155)
Сукцесија неколико жупана на рашанском престолу под византијским утицајем.
1155
1167
Византија поражава Мађарску и осваја Срем, Босну, Далмацију и Хрватску.
Балканска сила (1168 - 1321)
Успостављање Немањићке државе као балканске силе (1168-1321). Изузетно државништво и духовност раних Немањићких династија - пре свега, канонизовани тројац оснивача Стефана Немање, оца Српске цркве, Светог Саве и "Светог краља" Милутина - поставили су темељ не само за одрживост, просперитетну и култивисану средњовековну државу, већ и за националну свест која је требала живети дуго након ње.
1168
Велики жупан из Рашке Стефан Немања (1168-1196)
Оснивач династије Немањића.
Немања поражава брата Тихомира у битци код Пантина (1170).
Немања прихвата надмоћ византијског цара Манојла I (1172).
1168
1172
Мађарски краљ Бела III опоравља Срем, Хрватску и Далмацију.
1173
Почеци инквизиције.
1173
1175
Рођење Растка Немањића (Свети Сава).
Срби су се удружили са Мађарском против Византијаца, досегли и опустошили Софију (1182).
Србија добија пуну независност.
Немања покушава освојити Дубровник и оток Корчулу (1184.), заузима Дукљу и град Котор, обнавља мировни споразум са Дубровником (1186.).
Српски изасланици у Нирнбергу, преговарају са Барбароссом о предстојећем крсташком рату (1186.).
1189
Трећи крсташки рат (1189-1192).
Ричард Лавље Срце (1189-1199).
Немања и Барбаросса састају се у Нишу док крсташи пролазе кроз долину Мораве (1189).
Трговински споразум између Босне и Дубровника, један од првих писаних докумената на српском језику (1189).
Растко Немањић постаје кнез у Хуму (1190).
Византија зауставља војно напредовање Срба на Јужној Морави (1190).
Стефан Немањић, средњи син Немање, жени се византијском принцезом Евдокијом (1191).
Немања абдицира и повлачи се као монах, прво у манастир Хиландар, а касније у манастир Студеница (1196).
1189
1196
Велики жупан из Рашке Стефан Немањић (1196-1227)
Краљ од 1217.
Немања, као монах Симеон, умире у манастиру Хиландар (1200).
Стефана је свргнуо старији брат Вукан (1202).
Мађари пустоше Србију (1203). Стефан и Вукан се мире и Стефан поново постаје Велики жупан (1203).
1204
Четврти крсташки рат. Крсташи су освојили Цариград и пронашли Латинско царство.
1204
1206
Тело Немање премештено је из Хиландара у Студеницу (1206).
Сава Немањић постаје архиепископ и насељава се у манастир Студеница (1206).
Стефан Немањић жени је Аном Дандоло, унуком Венцијанског дужда (1207).
Стефан Немањић ослобађа Ниш, Врање и Призрен (1208).
1215
Дечији крсташки рат.
1215
1216
Стефан Немањић води ратове против Бугара, Мађара и Византинаца (1216).
1217
Стефан Немањић постаје први српски краљ у Рашкој, звани "Првовенчани"
Сава Немањић се повлачи на планину Атос (1217).
Радослав, најстарији син Стефана, жени се Аном, ћерком деспота Епира (1219).
1217
1219
Српска црква постаје независна, са Савом на првом месту архиепископа
1226
Француски краљ Луј IX (Сент-Луис) (1226-1270).
1226
1228
Краљ Радослав Немањић (1228-1233)
1229
Шести крсташки рат, који је предводио свети римски цар Фридрих II, освајање Јерусалима.
Архиепископ Сава путује у Палестину.
1229
1232
Папа Гргур IX формално оснива Свету инквизицију.
Босански бан Матија Нинослав (1232.-1250.)
Мађарски вазал, католичко кокетирање са "јереси", изазива крсташки рат против Босне.
Краља Радослава свргнуо је брат (1233).
1234
Краљ Стефан Владислав I (1234-1243)
Ожењен ћерком бугарског цара, влада под јаким бугарским утицајем.
Српски архиепископ Арсеније I (1234-1263) преузима место умировљеног Саве.
Друго велико путовање Саве, који умире у Трнову, Бугарска (1236).
Немачки рудари саксонци долазе у Србију (1241).
1234
1243
Краљ Стефан Урош I Немањић (1243-1276)
1244
Турци освајају Јерусалим, који је заувек изгубљен за хришћане.
1244
1248
Седми крсташки рат (1248-1254).
Стефан Урош се венчава са Јеленом Анжујском (1250).
Сукоби између Србије и Дубровника (1251-1255).
1250
Бан Пријезда (1250-1278) у Босни
Оснивач је династије Котроманић.
Краљ Урош заузима Скопље, Прилеп и Кичево (1258).
1250
1261
Михајло VIII ослобађа Цариград и обнавља византијско царство.
1263
Архиепископ Сава II (син краља Стефана) (1263-1271).
1263
1265
Чарлс д'Ањоу (1265-1285), краљ Сицилије и Напуља.
Краљ Урош I безуспешно напада Мађаре у Мачви (1267).
1270
Осми крсташки рат Луј IX умире изван Туниса.
1270
1272
Архиепископ Иоаникије I (1272-1276).
Краљ Урош I опкољава Дубровник (1275).
1276
Краљ Стефан Драгутин Немањић (1276-1282)
Драгутин абдицира након ловачке несреће у корист свог брата Милутина на сабору у Дежеви (1282) и повлачи се да управља севером Србије и Срема.
Срби поново заузимају Скопље, Полог и подручја око Беласице (1282).
1276
1282
Краљ Стефан Урош II Милутин Немањић (1282-1321)
Срби се сукобљавају са Византијцима, стижу до Хиландара и Егеја (1283).
Милутин се жени Елизабетом, ћерком мађарског краља Стефана V (1283).
Срби заузимају Пореч, Кичево и Дебар у Македонији (1284).
Драгутин добија концесије од Мађара, Београд први пут под директном српском влашћу (1284).
Монголи (Татари) пустоше Бугарску, Мађарску и делове Србије и пале манастир Жича (1285).
1288
Осман I, турски султан (1288-1326), оснивач Османске династије.
1288
1290
Бан Стјепан Котроманић (1290-1310) у Босни
Ожењен са Јеленом ћерком краља Драгутина.
Драгутин заузима Браничево (источна Србија) (1291).
Мађарски краљ Андреј III даје Славонију Драгутиновом сину Владиславу (1292).
Архиепископ Јевстатије (1292-1309).
Милутин заузима Драч (Албанија) (1296). (1296).
Мировним споразумом између Србије и Византије, Милутин се венчава са Симонидом, ћерком цара Андроника II. Пећ постаје седиште Српске архиепископије (1299).
1302
Прва скупштина генералних држава у Француској.
Почеци сукоба браће Милутина и Драгутина (1301).
Милутин даје Зету сину Стефану на управљање (1309).
Архиепископ Сава III (1309-1316), Милутинов блиски сарадник, обнавља цркве и манастире (1309).
Милутин шаље 2.000 ратника да помогну Византинцима у борби против Турака (1313).
Стефан се побунио против оца Милутина. Милутин је победио и ослепео сина и послао у Цариград (1314). Умрли су краљица мајка Хелена (Јелена) (1314) и краљ Драгутин (1316).
Рат између Србије и Дубровника (1317).
Архиепископ Никодим (1317-1324), монах и дипломата.
Мађарска привремено заузима северну Србију, укључујући Мачву и Београд (1319).
Милутинов син Стефан се враћа из Цариграда (1320).
Краљ Милутин умире (1321). Стефан тврди чудесан повратак вида, заузима престо и креће у борбу са супарницима.
1302
Врхунац (1321 - 1366)
Царство Стефана Душана (1321-1366). Користећи предности постојећих чврстих темеља, а опет додајући своју државничку ппоницљивост - Стефан Душан, претхођен својим вештим оцем, уздиже Немањићку монархију на доминантан регионални положај. Проширење територија прати велики напредак у законским реформама, црквеној организацији и уметничком изражавању.
1321
Краљ Стефан Урош III, Дечански (1321-1331)
1321
1322
Бан Стјепан II Котроманић (1322-1353) у Босни
Економски и политички успон Босне уз подршку Мађарске; сукоби са Србијом; Фрањевци су ширили своју мисију.
1323
Бугарски цар Михајло Шишман (1323-1330), ожењен Стефановом ћерком.
Архиепископ Данило II (1324-1337), дипломата и државник, познати биограф српских краљева и архиепископа
Босна анексира део Хума (1326).
Бугарски цар Михајло Шишман напада Србију уз византијску помоћ. Стефан их одлучно поражава код Велбужда (1330).
Стефанов син Душан свргнуо је оца (1331).
Стефан умире у затвору (1331).
1323
1331
Цар Стефан Урош IV Душан Немањић (1331-1355) краљ и цар (1345) Србије
Душан се оженио Јеленом, сестром Ивана Александра из Бугарске (1332).
Душан даје Јадранској обали Дубровник преко Стона и Пељешца (1333.).
Душан од Византинаца узима Прилеп, Охрид, Струмицу (1334).
Мађарска напада Србију и одбијена је; Срби узимају Мачву (1335).
1337
Стогодишњи рат између Енглеске и Француске (1337-1453).
Архиепископ Јоаникије (1337-1354), први патријарх Србије.
Јован Кантакузин, византијски цар, тражи савезништво са Душаном у Приштини (1342).
Срби увучени у византијски грађански рат, искористили су предности сукоба (1344).
Душан заузима важни град Серес у источној Македонији и планину Атос (1345).
Душан је на божићни дан (1345.) преузео титулу цара.
1337
1346
Српска црква уздигнута у Патријаршију на Ускрс у Скопљу.
Патријарх Јоаникије крунише Душана царем Срба и Романа (Грка).
Душан и Јелена посећују Атос (1347).
Душан анексира Епир и Тесалију (1348).
1348
"Црна смрт", бубонска куга, пустоши Европу.
1348
1349
Објављен је Душанов Законик (државни правни кодекс). Државно веће у Скопљу одмах објављује Законски код.
Византијска анатема о српској цркви. Душан делимично преузима подручје Хума (1350).
Битка код Димотике; Кантакузин, удружен са Турцима, поражава ривалског цара Јована V, кога су подржали Срби и Бугари (1352).
1353
Јован V Палеолог обновљен је на византијском престолу.
Турци освајају Галиполи и улазе у Европу.
1353
1353
Бан Твртко I Котроманић (1353-1391) у Босни.
Преузима, по Немањићкој лози, титулу краљ Стефан од Србије из 1377.
Душан шаље амбасаду папи Иноћентију VI, покушавајући да уједини хришћанске силе против Турака (1354).
Папска амбасада на српском двору (1355).
Цар Душан умире у доби од 48 година (1355).
1355
Цар Стефан Урош V Немањић (1355-1371)
Дубровник одбацује Венецију и прихвата мађарско сизеренство. Власт је подељена између ректора и три већа (1358).
Симеон-Синиша Палеолог, Душанов полубрат, успоставља готово независно владање у Епиру и Тесалији (1359).
Српско племство све више занемарује централну власт (1360).
1355
1362
Турски султан Мурат I.
1364
Карло V, краљ Француске.
1364
Опадање (1366 - 1402)
Распадање царства и долазак Османлија (1366-1402.) Упркос напорима да одрже централну власт у модерној и ефикасној држави, Душанови наследници нису у стању да успоставе заједничке интересе над ситним феудалцима - у кључној тачки застрашујуће претње од организованог источног окупатора. Док су последице војних обрачуна смртно осакатиле државу, оне су такође очврсле духовну баштину која ће бити значајна за даље обликовање националног идентитета у вековима који ће следити.
1366
Краљ Вукашин Мрњавчевић (1366-1371)
Крунисан од стране Уроша за краља и постао сувладар са великом независношћу.
Деспот Угљеша, Вукашинов брат, влада најисточнијим провинцијама царства око Сереса.
Маричка битка (1371). Вукашин и Угљеша крећу се према истоку како би сузбили напредовање Османлија, али су поражени и убијени.
Умире цар Урош V (1371).
1366
1371
Кнез Лазар Хребељановић (1371-1389)
Поражава супарничког племића Николу Алтомановића и постаје кључни владар у централној Србији (1373).
Патријарх Јефрем (1375-1379). Помирење српске и византијске патријаршије (1375).
1377
Твртко I Котроманић из Босне преузима краљевско српско име Стефан и крунише се краљем Србије у Милешеви.
1377
1378
Умире немачки цар Карло IV. Почетак "Великог раскола" у католичкој цркви.
Лазар је званично крунисан за "Господара Срба и Дунава, Стефан кнез Лазар, аутократ свих Срба" (1378) (1378)
Патријарх Спиридон (1379-1389)
Први турски упад Лазар одбија у Параћину (1381).
1380
Карло VI, краљ Француске.
Лазар одбацује мађарско вазалство (1382).
Турци узимају град Серес од Византијаца (1383).
Лазаров зет, Ђурађ II Страцимировић Балшић (1385-1403), владар Зете, препознаје Лазарово сизеренство; Лазар својој титули додаје "и обале"
(1387)
Турци нападају Топлицу и заузимају Ниш (централна Србија) (1386).
Срби поразили велику турску рацију код Билеће (Херцеговина) (1388).
1380
1389
Косовски бој
Велика битка између освајачких Турака под султаном Муратом I и Лазаровом хришћанском војском коју је водила Србија. Технички нерешено, јер су се обе снаге повукле и оба команданта убијена.
Лазарова удовица Милица постаје регент за младог сина Стефана.
Патријарх Јефрем, други пут изабран за патријарха (1389)
Мађари под Сигисмундом пљачкали су Србију са севера (1389).
Пропадање босанске државе након Тврткове смрти (1391).
Турци заузимају Скопље, бившу престоницу Србије (1392).
Племић Вук Бранковић (1371-1397), Лазаров зет, задржава поседе јужне Србије као турски вазал (1392).
Турци заузимају Скадар (1393).
1394
Турска опсада Цариграда (1394-1402).
Ђурађ Балшић опоравља Скадар (1395).
Битка на Ровинама (1395), српски краљ Марко Мрњавчевић и племић Константин Дејановић умиру као турски вазали против влашког кнеза Мирче.
Венеција преузима Скадар у договору са Ђурађем Балшићем.
1394
1396
Крај царства Видина (Бугарска). Примирје између Француске и Енглеске.
Турци нападају мађарске крсташе код Никопоља (1396); Принц Стефан Лазаревић бори се као вазал султана Бајазита I.
Вук Бранковић, кога су Турци свргли, умире у турском изгнанству; његове земље прелазе на Стефана Лазаревића (1397).
1398
Деспот Стефан Лазаревић (1389 - 1402)
Син принца Лазара измирио се са султаном.
1398
1399
Свргнут Ричард III: крај династије Плантагенет у Енглеској.
Завршно поглавље (1402 - 1496)
Обновљени Деспотат и његови наследници (1402 -1496). Битка на Косову означава традиционални крај средњовековне српске државности, али је у XV веку дошло до значајног оживљавања и обједињавања земље под способним деспотима. Иако више није била главна регионална сила и збијена између напредних Османлија и опортунистичких Мађара, ова држава је ипак успела да произведе трајну заоставштину у разноликим областима попут уметности, законодавства и витештва.
1402
Битка код Ангоре између Монгола и Турака са Стефаном као вазалом. Монголи победили, Бајазит заробљен, Стефан се повлачи (1402).
Стефан Лазаревић добија титулу деспота од византијског цара (1402).
Патријарх Сава V (1400-1406)
Београд постаје главни град Србије (1403).
Побуна православних грађана у Скадру против венецијанске владавине, у чему им је помогао племић Балша III Балшић из Зете (1405).
Патријарх Ћирил (1407-1409).
1402
1407
Убијен принц Луис де Орлеанс. Грађански рат у Француској.
Деспот постаје први члан новог мађарског Реда Змаја (1408).
Вук Лазаревић, брат деспота, и браћа Бранковић побунили су се против деспота. Побуњеници и Турци заузимају Приштину (1408).
Привремена подела Србије између браће Лазаревић (1409).
Вук Лазаревић и Лазар Бранковић погубљени; деспот Стефан обнавља јужни део Србије (1410).
Деспот Стефан активно се укључио у османски грађански рат. Убијен султан Сулејман, Стефан јача везе са Мађарском (1411).
Султан Муса напада Србију. Помирење између деспота и Ђурађа Бранковића, који је проглашен наследником престола (1412).
Битка код планине Витоша, хришћански подржан Мехмед победник, Муса обезглављен, крај отоманског грађанског рата (1403-1413).
Котор се предаје Венецији (1420).
Патријарх Никон (1420-1435).
Балша III Балшић из Зете (Црна Гора) умире, предајући своје земље ујаку Стефану (1421).
1422
Турска опсада Цариграда
1422
1423
Деспот Стефан подржава новог султана Мурата II у турском грађанском рату, добија савезништво. Мир у Скадру између Србије и Венеције (1423).
Турски утицај у Србији, дипломатски је неутралисао Стефан са мађарском помоћи. Босански напад на Сребрницу одбијен (1425).
Стефан је изабрао Ђурађа за наследника у сабору у Сребрници. Споразум између деспота Стефана и мађарског краља Сигисмунда у Татију (1426.).
Умире деспот Стефан (1427).
1427
Деспот Ђурађ Бранковић (1427 - 1456)
Краљ Сигисмунд поставља Ђурађа за новог владара Србије и вазала (1427).
Турци нападају Србију, заузимају неке градове, одбачене из рударског центра Ново Брдо. Започиње изградња Смедерева, снажно утврђеног новог главног града Србије на Дунаву. Ђурађ прихвата формално турску надмоћ (1428).
1427
1429
Ђурађ добија титулу деспота од византијског цара Јована VIII.
1430
Изградња Смедерева, нове престонице Србије, углавном завршена.
Конавоски рат између Дубровника и српског племића Радослава Павловића.
Рат између Босне и Србије (1431-1433), Србија добија контролу над регионом Усора, укључујући градове Зворник и Теочак.
Патријарх Никодим II (1433-1455).
1430
1435
Уговор у Арасу, крај грађанског рата у Француској.
Мир између Србије и Венеције. Деспотова ћерка Мара удаје се за турског султана Мурата.
Битка на Годоминском пољу (код Смедерева). Деспот Ђурађ уступа дунавску тврђаву Браничево (1437).
Први пад Смедерева под Османлијама (1439).
1439
Фирентинска унија између римске и византијске цркве.
Прва турска опсада Београда није успела, одбио ју је мађарски племић Јанош Хуњади. Деспот Ђурађ се сели у Зету (1440).
Турци ослепљују деспотове синове Гргура и Стефана (1441).
Босански племић Стефан Вукчић Косача заузима приморски град Бар, Млечани Дриваст и Будву (1442).
Стефан Вукчић носи титулу "Херцег (војвода) Светог Саве", призивајући српску традицију Немањића; његово главно царство до данас познато као Херцеговина.
1439
1443
Папа прогласио крсташки рат против Турака. Венецијанци узимају Бар.
Скендер-бег у Албанији (1443-1464).
Мађарски крсташи поражени су на Варни (1444).
Хришћански крсташи вођени мађарским краљем Владиславом, Хуњади и Ђурађом крећу на југ, ослобађајући већи део Србије и стижу до Софије.
Турски султан Мурат званично признаје обновљену Србију са 24 града.
Деспот Ђурађ обнавља Сребреницу (1445), његов син Лазар добија наследна права на деспотску титулу (1446).
Непријатељства између Србије и Венеције због обалне Зете. Хуњади поражен од Турака у другом косовском боју (1448).
Смрт султана Мурата, повратак Маре Бранковић у Србију (1451).
Сељачка побуна у Грбљу (обала Зете) против Венеције (1451-1452).
1453
Крај стогодишњег рата. Пад Константинопоља, крај византијског царства.
1453
1454
Турски напади на Србију настављају се; опсада Смедерева. Хуњади поражава Турке код Крушевца.
Турци заузимају Ново Брдо. Зета је изгубила од српског деспотата, а поделили су је Турци, Млечани и полу-аутономна владавина Стефана Црнојевића (1455).
Стефан Црнојевић (1455-1465), Велики Војвода у Зети.
Патријарх Арсеније II (1455-1463).
1455
Пропала турска опсада Београда; бранећи вође, Хуњади и кардинал Џон Капистрано, умиру усљед избијања куге.
Деспот Ђурађ Бранковић умро је у 82. години (1456).
1455
1456
Деспот Лазар Бранковић (1456 - 1458)
Српско-турски мир (1457). Деспот Лазар Бранковић ограничено напредује од Дунава, заузимајући Ковин.
Турци освајају читаву северну Србију осим Смедерева. Смрт деспота Лазара (1458).
1459
Деспот Стефан Томашевић, деспот Србије (1459), краљ Босне (1461-1463)
Коначни пад Смедерева под Турцима, централна српска држава, нестаје.
Стефан се враћа у Босну (1459).
1459
1465
Иван Црнојевић (1465 - 1490), полу-самостални владар у Зети (Црна Гора)
Турци заузимају Босну (1463), а краљ Стефан је обезглављен.
Турци заузимају велике делове Херцеговине. Умире Херцег Стефан, наследио га је син Влатко (1466).
Турски напредак против Зете и Албаније, Иван Црнојевић бежи у обалне земље (1477).
Коначни напад Турске на Херцеговину, пад Херцег-Новог. Иван Црнојевић враћа се у Зету као полуаутономни владар (1481).R Успостављање Цетиња као главног града Зете и седишта православне митрополитије (владика).
1490
Ђурађ Црнојевић (1490 - 1496), владар у Црној Гори
Шпанци заробили Алхамбру, коначно упориште муслимана у Шпанији.
Протеривање Јевреја из Шпаније (1492).
1490
1492
Кристофер Колумбо стиже у Америку (1492).
Тордесиласки уговор (1494) који дели Нови свет између Шпаније и Португала
Отварање прве јужнословенске ћириличне штампарије у Ободу (1494).
1496
Васко де Гама плови за Индију око Африке (1497).
Турци присиљавају Ђурађа да побегне, последњу српску земљу Црну Гору, формално прикључују у Османско царство (1496).
1496